Avsnitt
-
U ovoj epizodi bavimo se pitanjem kako danas iz Svemira posmatramo Zemlju — ne samo kao lepu plavu planetu na fotografijama, već kao složen fizički, ekološki i društveni sistem koji se meri, prati i modeluje pomoću satelitskih podataka. Umesto priče o "slikama iz orbite", razgovor vodimo kroz ideju Earth Observation pristupa kao spoja merenja, obrade podataka, modelovanja i interpretacije.
Gost epizode je dr Edoardo Carlesi, istraživač koji se bavi satelitskim podacima, Earth Observation metodama i primenama mašinskog učenja u razumevanju procesa na Zemlji. Razgovor se kreće od osnovnih pitanja — šta sateliti zapravo mere i kako "vide" našu planetu — do konkretnih tema kao što su požari, poplave, validacija modela i granice praktične upotrebe ovakvih tehnologija.
Razgovarali smo o:
tome šta zapravo znači kada kažemo da sateliti "posmatraju" Zemlju, i zašto satelitski podatak nije isto što i obična fotografija,multispektralnom pogledu na planetu i tome šta različite talasne dužine mogu da otkriju o vegetaciji, vodi, zemljištu, temperaturi i promenama u prostoru,razlikama između prostorne, vremenske i spektralne rezolucije,tome kako izgleda put od sirovog satelitskog snimka do korisne mape ili modela,ulozi oblaka, senki, atmosfere, šuma i drugih praktičnih prepreka koje presudno utiču na kvalitet analize,odnosu između pripreme podataka i mašinskog učenja,tome gde mašinsko učenje zaista pomaže u EO-u, a gde se njegov potencijal često prenaglašava,modelima za procenu rizika od požara i poplava: šta oni zapravo procenjuju, koji su signali najvažniji i kako u priču ulaze meteorološki podaci, reljef, hidrologija i slično,tome kako se proverava da model zaista generalizuje, a ne samo ubedljivo reprodukuje lokalne obrasce iz podataka na kojima je treniran,tome šta znači dobra validacija u geografski i vremenski promenljivim sistemima,načinu na koji se neodređenosti modela i merenja komuniciraju ljudima koji takve karte i procene koriste u stvarnom svetu,prelasku od kosmologije ka Earth Observation nauci, i tome šta istraživač iz rada sa astrofizičkim podacima može da ponese u proučavanje Zemlje,sličnostima i razlikama između posmatranja Svemira i posmatranja naše planete.U završnici epizode razgovor se širi ka odnosu između nauke, podataka i društva: da li danas živimo u vremenu u kome imamo previše podataka, a premalo razumevanja, kako naučno pošteno govoriti o rezultatima koji mogu imati ozbiljne praktične posledice, itd.
Ovo je epizoda za slušaoce koje zanima kako se Zemlja može posmatrati kao merljiv i promenljiv sistem, kako nastaju modeli nad satelitskim podacima i zašto su ograničenja tih modela jednako važna kao i njihova moć.
Više informacija o epizodi, kao i dodatne reference za dalje čitanje, možete pronaći na sajtu Radio Galaksije.
Support the show
Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.
-
U ovoj epizodi Radio Galaksije bavimo se pitanjem šta je teorijska fizika danas — ne kao zbir gotovih teorija, već kao način mišljenja, građenja znanja i nošenja sa neobjašnjenim fenomenima. Umesto priče o "konačnim odgovorima", razgovor vodimo kroz ideju teorije kao mreže modela, jezika i opisa, sa (relativno) jasno definisanim domenima važenja i ograničenjima.
Gost epizode je dr Mihailo Čubrović sa Instituta za fiziku Beograd, a razgovor se kreće od epistemoloških osnova do savremenih tema teorijske fizike, bez mnogo formalizma, ali uz precizne pojmove i kriterijume.
Razgovarali smo o:
tome šta teorijska fizika "radi": da li objašnjava, predviđa, kompresuje znanje ili pre svega gradi strukture razumevanja,razlikama između teorije, modela, hipoteze, principa i zakona, i zašto "dobar model" ne mora biti doslovno tačan,odnosu teorije i eksperimenta danas: kada teorija vodi, a kada tumači već postojeće podatke,istorijskim skokovima od Njutna, preko Maksvela i Ajnštajna, do kvantne mehanike i kvantne teorije polja — i šta je u tim prelazima bilo suštinski novo: jezik, matematika ili način razmišljanja,renormalizaciji kao jednom od ključnih uvida o skalama u prirodi, a ne samo tehničkom "popravku",unifikaciji i njenoj psihologiji: kada je elegancija vodič, a kada zamka,efektivnim teorijama kao znaku zrelosti, a ne neuspeha, i načinu na koji objašnjavamo "šta važi kada",holografiji i AdS/CFT dualnosti kao primeru istog problema opisanog na dva potpuno različita jezika,granicama popularnih objašnjenja holografije i čestim pogrešnim intuicijama,haosu, termalizaciji i crnim rupama kao laboratorijama za ekstremne ideje o predvidivosti, informaciji i vremenskim skalama,pitanju gde danas prestaje analitičko razumevanje, a počinje računanje, statistika i numerika,kriterijumima napretka u teoriji u situacijama gde eksperimentalna potvrda još ne postoji.U završnici epizode razgovor se širi ka "velikoj slici": da li teorijska fizika danas ima jednu centralnu priču ili je njena snaga upravo u pluralizmu opisa; koji su realni rizici savremene teorije (previše estetike, previše formalizma, premalo kontakta sa eksperimentom); i gde se danas otvara najviše prostora za nove ideje — na granicama sa kvantnom informacijom, kompleksnim sistemima, veštačkom inteligencijom, kosmologijom...
Ovo je epizoda za slušaoce koje zanima kako fizika funkcioniše iznutra, kako se grade i testiraju ideje i zašto su ograničenja teorija jednako važna kao i njihovi uspesi.
Više informacija o epizodi, kao i dodatne reference za dalje čitanje, možete pronaći na sajtu Radio Galaksije.
Support the show
Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.
-
Saknas det avsnitt?
-
U ovoj epizodi bavili smo se pitanjem šta astrofizičari zapravo podrazumevaju kada govore o "hemiji u galaksijama" – i zašto je ona daleko više od sporednog detalja u priči o kosmičkoj evoluciji. Umesto galaksija kao zatvorenih sistema, razgovor smo vodili kroz sliku galaksija kao otvorenih, dinamičnih sistema u stalnoj razmeni gasa, metala i prašine sa okolinom.
Gost epizode bio je dr Darko Donevski, a razgovor nas je vodio od osnovnih pojmova do najsvežijih rezultata savremenih posmatranja.
Razgovarali smo o:
tome šta se uopšte podrazumeva pod "hemijom u galaksijama" i zašto su gas, metali i prašina ključni za razumevanje njihove evolucije,ulozi zvezda kao "fabrika elemenata" i različitim putevima nukleosinteze u masivnim zvezdama, supernovama i AGB zvezdama,barionskom ciklusu i ideji da galaksije neprestano dobijaju i gube materiju kroz tokove gasa,međuzvezdanoj sredini: fazama gasa, ulozi prašine i njenom značaju za hlađenje, formiranje molekula i efikasnost formiranja zvezda,cirkumgalaktičkoj sredini (CGM): šta je to, zašto je ključna za evoluciju galaksija i zašto je izuzetno teško posmatrati je direktno,životnom ciklusu prašine i metala – njihovom poreklu, rastu, destrukciji i vremenskim skalama tih procesa,tome zašto prašina ima "dvostruko poreklo" i zašto supernove same nisu dovoljne da objasne njenu količinu u galaksijama,kako relativni odnosi elemenata nose informacije o istoriji formiranja zvezda i tokovima materije,metodama posmatranja: od optičkih i emisionih linija, preko CO i 21 cm merenja, do infracrvenog i sub-milimetarskog kontinuuma,problemima kalibracija, sistematskim greškama i zašto različite metode često daju različite vrednosti metalnosti i masa gasa,modelovanju hemijske evolucije: od jednostavnih "toy-modela“ do hidrodinamičkih i kosmoloških simulacija sa prašinom,tome gde su danas najveće neizvesnosti u modelima i kako u praksi znamo da li je neki model "dobar“.Kulminacija epizode bio je konkretan case study – nedavni Darkov rad o prašini i molekularnom gasu u quiescent galaksijama, koji pokazuje da prašina i molekularni gas mogu da evoluiraju delimično nezavisno nakon gašenja formiranja zvezda. Razgovarali smo o tome zašto je to neočekivano, koje su moguće fizičke interpretacije i kakve posledice ovaj rezultat ima za korišćenje prašine kao tragača molekularnog gasa u velikim pregledima neba.
Epizodu smo zatvorili otvorenim pitanjima: gde su danas najveće rupe u razumevanju hemije galaksija i šta možemo realno da očekujemo od naredne generacije podataka, ali i nekim novogodišnjim željama.
Ovo je epizoda koja pokazuje kako se, kroz vrlo konkretna merenja gasa, metala i prašine, sklapa šira slika o tome kako galaksije rastu, žive i stare.
Više o ovoj epizodi, uz linkove za dalje čitanje i reference, možete naći na našem sajtu.
Support the show
Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.
-
U ovoj epizodi pitamo se šta se zapravo dešava u našem umu dok koristimo jezik – dok smišljamo i izgovaramo jednu sasvim običnu rečenicu, dok biramo reči, prepoznajemo značenja, menjamo pismo ili jezik. Umesto da jezik posmatramo samo kao skup gramatičkih pravila, gledamo ga kao deo kognitivnog sistema: nešto što je čvrsto vezano za pamćenje, pažnju, emocije, čula i iskustvo.
Gošća: prof. dr Dušica Filipović Đurđević, psihološkinja i psiholingvistkinja, autorka knjige "Kognitivne osnove jezika".
Razgovarali smo o:
tome šta su kognitivni procesi i šta je psiholingvistika,tome šta se sve "iza kulisa" desi u nekoliko sekundi dok osmislimo i izgovorimo jednu rečenicu – od namere i planiranja poruke do izbora konkretnih reči i glasova,jeziku kao informacionom sistemu: zašto je bitno koliko često koristimo određene reči, šta je surprisal i kako mozak reaguje kada poslednja reč u rečenici bude očekivana ili potpuno neočekivana,entropiji u jeziku: zašto nam je važno da znamo da mozak radi sa verovatnoćama, a ne samo sa "tvrdo zadatim" pravilima,polisemiji i homonimiji: zašto je važno da razlikujemo te pojmove i kako to da mnoge višeznačne reči ne usporavaju, već ubrzavaju obradu u mozgu,ideji da je jezik "podešen" na neku slatku tačku neodređenosti – nije ni previše predvidljiv ni potpuno haotičan – i pitanju da li se taj princip vidi samo na nivou pojedinačnih reči ili i u većim jedinicama,utelovljenom jeziku: šta znači da su značenja reči vezana za čulne doživljaje i akcije, šta se u mozgu aktivira kada čujemo "mačka" ili "limun" i kako merimo "bogatstvo čulnog sadržaja" neke reči,ulozi emocija u jeziku: dimenzijama valence (pozitivno/negativno) i pobuđenosti, i tome kako one utiču na brzinu i način obrade reči,nalazima iz istraživanja tokom pandemije, koji pokazuju da se menja naš emocionalni doživljaj jezika kada se promeni svet oko nas – i šta to govori o tome koliko je jezički sistem stabilan, a koliko "mekan",dvojezičnom umu: kako izgleda mentalni leksikon kod ljudi koji svakodnevno koriste dva jezika, da li to liči na dva odvojena "rečnika" ili na jednu veliku mrežu,specifičnoj situaciji sa dva pisma u istom jeziku: kako mozak tretira ćirilicu i latinicu, da li ih doživljava kao dva sistema ili dve "kože" istog jezika,eksperimentima u kojima učesnici koriste dva pisma i šta nam sve zanimljivo mogu reći o našem kognitivnom sistemu.Ovo je epizoda o tome kako se, kroz vrlo konkretna pitanja o pojavi koju svi koristimo svakodnevno, jeziku, polako sklapa jedna šira slika o tome kako um i jezik funkcionišu zajedno.
Više o ovoj temi i epizodi (sa linkovima za dalje čitanje) možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs/radio-galaksija-204-um-i-jezik-prof-dr-dusica-filipovic-durdevic/
Support the show
Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.
-
U ovoj epizodi silazimo desetinama i stotinama kilometara ispod naših nogu i pitamo se: kako uopšte znamo kako je Balkan izgledao pre 100 (ili više) miliona godina? Pričamo o geodinamičkom modelovanju – načinu da spojimo fiziku, geologiju i računare kako bismo rekonstruisali zatvaranje okeana, nastanak planina, magmatizam i napone koji i danas proizvode zemljotrese.
Gost: Nikola Stanković, geofizičar i geodinamičar sa Rudarsko–geološkog fakulteta u Beogradu
Razgovarali smo o:
šta znači modelovati unutrašnjost Zemlje: koje se jednačine rešavaju, zašto se stene u modelima ponašaju kao kontinuum i kako izgleda jedan numerički “šta ako?” eksperiment,geodinamici Balkana: vremenu kada je iznad današnje Srbije postojao Vardarski okean, šta su ofioliti i zašto danas hodamo po ostacima okeanskog dna,različitim scenarijima zatvaranja Vardarskog okeana – jedan veliki okean ili više manjih basena i intraokeanskih zona subdukcije – i kako modeli pomažu da se razluči koji je verovatniji,Nikolinom najnovijem radu o post-obduction slab dynamics i magmatskom kompleksu Timok: kako otkidanje subdukujuće ploče, delaminacija litosfere i povratno izranjanje kontinentalnog materijala mogu da objasne kasnokredni magmatizam u istočnoj Srbiji,vezama između dubinske geodinamike i bakarno–zlatnih ležišta u Timočkoj krajini,tome kako heterogena litosfera, stare suturne zone i zaostale strukture subdukcije utiču na raspored raseda i zona napona,granicama modela: zašto simulacije nisu kristalne kugle, kako se validiraju terenskim podacima, geohronologijom i seizmičkim merenjima, i gde Nikola lično najviše sumnja u rezultate,budućnosti geodinamičkog modelovanja – od pokušaja da se povežu jezgro, omotač i litosfera, do modelovanja drugih planeta i ledenih svetova Sunčevog sistema,i, na kraju, Nikolinom ličnom putu: kako je stigao do modelovanja tektonike Balkana i šta savetuje svima koji vole i programiranje i stene.Ovo je epizoda o tome kako iz jednačina, koda i stena nastaju priče o nestalim okeanima, planinama, magmi, zemljotresima i rudnim bogatstvima – i zašto je Balkan odlična laboratorija za takve priče.
Više o ovoj temi i epizodi (sa linkovima za dalje čitanje) možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs/radio-galaksija-203-geodinamicko-modelovanje-balkana-nikola-stankovic/
Support the show
Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.
-
U ovoj epizodi ulazimo u složen i fascinantan svet u kome se klima, ekologija i ljudsko zdravlje spajaju u jedinstven sistem. Klimatske promene nisu samo topliji dani — one menjaju kretanje patogena, širenje vektora zaraza, sastav vode koju pijemo, vazduha koji dišemo i mikroba koji nas čuvaju (ili ugrožavaju).
Gošća: dr Suzana Blesić, fizičarka koja već decenijama modeluje obrasce u zdravlju, klimi i životnoj sredini
Razgovarali smo o:
Promenama i kretanjima infektivnih bolesti u novoj klimi: lajšmanioza, peščane mušice, komarci, malarija i drugi primeri koji pokazuju kako temperatura i padavine menjaju zdravlje, Ekologija vektora: šta određuje gde žive, kako se kreću i zašto danas dolaze na mesta gde ih ranije nije bilo, Zagađenje vazduha: kako PM čestice, ozon i gradske mape rizika utiču na naše zdravlje, ko su zagađivači i šta po tom pitanju treba da radimo,Zagađenje vode: od mikrobioloških rizika do hemijskih — uključujući PFAS (“večne hemikalije”), nanoplastiku i druge zagađivače kojima tek počinjemo da posvećujemo pažnju, Antimikrobna rezistencija (AMR): zašto se ovaj globalni problem sve više posmatra kao klimatsko i ekološko pitanje i kako izgleda kada pokušamo da spojimo podatke iz ljudske medicine, klime i životne sredine, Planetarno zdravlje: novi okvir koji pokušava da objasni kako zdravlje ljudi zavisi od stanja planetarnog ekosistema u kojima živimo.Ovo je epizoda o nevidljivim (ili ipak itekako vidljivim?) uticajima koje oblikuju naše zdravlje, o podacima koji otkrivaju trendove pre nego što ih primetimo na terenu, i o tome kako izgleda kada fizičarka proučava zdravstvene probleme kroz modele i podatke.
Ako želite da razumete zašto se zdravlje 21. veka ne može posmatrati bez klime i okoline, poslušajte ovu epizodu.
📚 Za dalje čitanje i gledanje/slušanje:
CLIMOS Talks
Serija razgovora o klimatskim rizicima, vektorskim bolestima i alatima za njihovo praćenje. Odličan uvod u to kako se modeluju patogeni, komarci i peščane mušice u savremenim klimatskim uslovima.
👉 LINK
PLANET4HEALTH
Projekat koji povezuje klimatske promene sa javnim zdravljem kroz velike skupove podataka, nove modele rizika i interdisciplinarne pristupe.
👉 LINK
Planetary Health Cluster
Klaster Horizon Europe projekata koji razvija koncept planetarnog zdravlja.
👉 LINK
Lancet Countdown 2025 Report
Najvažniji godišnji globalni izveštaj o vezama između klimatskih promena i zdravlja.
👉 LINK
Lancet (2015): “Safeguarding human health in the Anthropocene epoch: report of The Rockefeller Foundation–Lancet Commission on planetary health”
👉 LINK
Lancet (2025): “Connecting planetary boundaries and planetary health: a resilient and stable Earth system is crucial for human health”
👉 LINKSupport the show
Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.
-
Da li smo zapravo jedno biće — ili ekosistem na dve noge?
U ovoj epizodi Radio Galaksije razgovaramo o mikrobiomu, "zaboravljenom organu" koji duboko oblikuje naše zdravlje. Kroz istoriju od Levenhuka i Pastera do savremene nauke, prelazimo put od borbe protiv mikroba do saveza sa njima.
Gošća nam je dr Ana Đorđević sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ (IBISS), a povod su najnovija domaća istraživanja koja povezuju mikrobiotu creva sa masnom jetrom – bolešću koja danas pogađa svaku treću osobu na planeti.
Razgovaramo o tome kako mikrobi utiču na metabolizam, propustljivost creva i upale niskog stepena, šta znači osovina creva–jetra (gut–liver axis), kao i kako jedan probiotički soj — Lactobacillus helveticus BGRA43, izolovan upravo kod nas — pokazuje obećavajuće rezultate u prevenciji masne jetre kod životinjskih modela.
Kroz razgovor otkrivamo:
šta uopšte znači da se "promenila mikrobiota",kako se meri propustljivost creva,kako izgleda prelazak iz laboratorije u kliničku praksu pri razvoju probiotika,i gde su granice naših saznanja — šta znamo, a šta još nagađamo.Na kraju, vraćamo se širem pitanju: ako smo više ekosistem nego individua, kako to menja naš pogled na zdravlje, ishranu i medicinu?
🎙️ Gošća: dr Ana Đorđević (IBISS)
📻 Emitovano na Radio Aparatu, dostupno i na svim podcast platformama.📚 Za dalje čitanje:
Vrataric et al. (2025) — Gut microbiota composition and lipid metabolism in obesity-resistant mice (Scientific Reports) → Studija koja ispituje zašto neki organizmi ne razvijaju masnu jetru ni na visokomasnoj ishrani i kakvu ulogu u tome ima mikrobiota.Teofilović et al. (2025) — Lactobacillus helveticus BGRA43 alleviates high-fat diet–induced fatty liver through modulation of gut barrier and microbiota (Frontiers in Pharmacology) → Istraživanje domaćeg tima sa IBISS-a o probiotičkom soju izolovanom u Srbiji i njegovom uticaju na metabolizam i jetru kod miševa.Ed Yong – I Contain Multitudes: The Microbes Within Us and a Grander View of Life → Sjajna popularno-naučna knjiga o tome kako mikrobi oblikuju svet oko nas i u nama — idealan uvod u temu mikrobioma za sve radoznale.Support the show
Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.
-
U ovoj epizodi Radio Galaksije razgovarali smo o bioarheologiji i osteologiji – naučnim disciplinama koje proučavaju ljudske skelete sa arheoloških nalazišta kako bi rekonstruisale živote, zdravlje i društvene okolnosti ljudi iz prošlih epoha.
Naša gošća je dr Nataša Šarkić, bioarheološkinja i osnivačica organizacije Aita Bioarcheology iz Barselone, koja ove godine vodi i međunarodni letnji osteološki kurs u Beogradu. Sa njom razgovaramo o savremenim metodama u analizi kostiju: kako se iz skeletnih ostataka utvrđuju pol, starost, bolesti, traume i uzroci smrti, kao i na koji način se ti podaci interpretiraju u arheološkom i društvenom kontekstu.
Dotakli smo se i tema kao što su svakodnevni rad bioarheologa na terenu i u laboratoriji, savremene tehnologije u analizi kostiju, etičke dileme u radu sa ljudskim ostacima, obrazovanje i obuka novih generacija istraživača, itd.
Pričali smo malo i o tome kako je izgledao Natašin lični naučni put – kako se postaje bioarheolog, koje izazove nosi rad sa ostacima prošlih života i zašto je važno čuti ono što kosti imaju da nam kažu, kao i kakva je sve iskustva ona imala tokom istraživanja kojima se bavila do sada, pa smo čuli i zanimljivosti sa terena poput pokušaja objašnjenja i interpretacije groba u kom se nalazi jedan vampir! ;)
Epizoda pruža retku priliku da zavirimo u nauku koja povezuje biologiju, arheologiju i forenziku, i otkriva kako se iz tišine skeleta može rekonstruisati nečiji život.
Support the show
Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.
-
More je ogromno, neistraženo i ključno za život na Zemlji. U njemu se kriju čitavi svetovi — koralni gradovi, dubokomorski organizmi, mangrove šume, okeanske struje i mreže života koje povezuju klimatske i biološke sisteme planete.
U ovoj epizodi razgovarali smo o morskoj biologiji: nauci o životu u okeanu.
Naša gošća bila je Jana Pažin, naša morska biološkinja iz Milana, članica MaRHE centra za istraživanje i visoko obrazovanje u oblasti morskih nauka i članica istraživačkog tima "Map the Giants" sa Univerziteta Milano-Biccoca, koji mapira gigantske kolonije korala i razvija nove metode za njihovo proučavanje i očuvanje.
Pričačali smo o biologiji mora, o različitim ekosistemima i međusobnoj povezanosti života i okoline u kojoj ti ekosistemi postoje, a posebno ćemo se posvetiti koralima. Pričačali smo puno o terenskom radu, o ronjenju među koralnim divovima, o tehnologijama koje Jana i njen tim koriste, o tome šta sirovi podaci govore o zdravlju mora — ali i o povezanosti nauke i zaštite prirode.
Dotakli smo se i blue carbon ekosistema, morskih zaštićenih oblasti, klimatskih pretnji, budućnosti istraživanja okeana i mnogim drugim temama, ali i Janinog ličnog puta i toga kako se postaje morski biolog kad živiš i studiraš u zemlji koja nema more.
Support the show
Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.
-
Kosmička mikrotalasna pozadina (CMB) predstavlja jedan od ključnih oslonaca savremene kosmologije – posmatračku potvrdu teorije Velikog praska i izvor informacija o najranijim epohama Svemira. Međutim, istorija njenog otkrića i epistemološki status koje to zračenje ima u savremenoj nauci daleko su složeniji nego što to sugeriše udžbenička naracija.
U ovoj epizodi Radio Galaksije pričamo upravo o tome sa dr Milanom M Ćirkovićem (Astronomska opservatorija Beograd) i prof. dr Slobodanom Perovićem (Filozofski fakultet, Beograd).
Povod za razgovor je knjiga "The Cosmic Microwave Background: Historical and Philosophical Lessons" (Cambridge University Press, 2024), koju su Milan i Slobodan zajednički napisali. U njoj se CMB razmatra ne samo kao fizički fenomen, već i kao naučni objekat čija interpretacija zavisi od teorijskog okvira, istorijskog konteksta i šireg filozofskog pogleda na nauku.
U ovoj epizodi razgovaramo o:
razvoju kosmoloških teorija tokom 20. veka i „velikoj kontroverzi“ između modela Velikog praska i teorije stacionarnog svemira, ulozi CMB-a u formiranju savremene kosmološke ortodoksije,alternativnim tumačenjima i njihovom epistemološkom statusu,problemu pododređenosti teorija i njegovim posledicama za naučni realizam,savremenim filozofskim izazovima u tumačenju CMB-a, uključujući multiverzum, antropički princip i granice empirijske proverljivosti.Posebnu pažnju posvećujemo načinu na koji društveni, metodološki i pragmatični faktori utiču na prihvatanje i stabilizaciju naučnih teorija, kao i lekcijama koje iz ove istorije možemo izvući za razumevanje današnjih naučnih debata.
Dakle, jedna epizoda namenjena slušaocima zainteresovanim za kosmologiju, filozofiju nauke i istoriju savremene astrofizike!
Support the show
Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.
-
U ovoj epizodi istražujemo kako geni oblikuju ponašanje kod ptica, i kako samo jedan gen može promeniti sve – od nivoa hormona, preko izgleda, pa do strategije parenja.
Naš sagovornik je dr Vladimir Jovanović, biolog i istraživač sa Freie Univerziteta u Berlinu, koji je sa kolegama nedavno objavio rad u časopisu Science, o izuzetnom primeru ponašajnog polimorfizma kod ptice sprudnik ubojica (Philomachus pugnax, en. ruff sandpiper).
Ova vrsta ima tri različita oblika mužjaka – jedan je agresivni i dominantni, "nezavisni", drugi je udvorni "satelit", a treći je "faeder", mužjak koji izgleda i ponaša se kao ženka. Zajedničko im je jedno: sve ih oblikuje isti gen – HSD17B2.
Kroz ovaj konkretan slučaj razgovaramo i o širim temama:
šta su ponašajni polimorfizmi i koliko su česti u prirodi,kako se istražuju genetičke osnove ponašanja kod ptica (i generalno divljih životinja),koja je uloga hormona u povezivanju gena i ponašanja,i šta sve to govori o evoluciji i složenosti živih sistema.Epizoda dotiče i filozofska pitanja o biologiji ponašanja – da li je ponašanje "kodirano", koliko su naši životi biološki usmereni, i koliko prostora ostaje za varijaciju, prilagođavanje i izbor, i slično.
Ovo je epizoda o genetici, hormonima, istraživanju u prirodi i jednoj neobičnoj ptici koja nas uči o raznolikosti života.
Originalni naučni rad o kom smo pričali možete pronaći ovde:
Loveland, J. L., Jovanović, V., Tuttle, E. M., Lamichhaney, S., & Andersson, L. (2024). A single gene orchestrates androgen variation underlying male mating morphs in ruffs. Science, 383(6676), 1072–1078. https://doi.org/10.1126/science.adp5936
🔗 Direktan link: https://www.science.org/doi/10.1126/science.adp5936
Support the show
Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.
-
Tema ove epizode bilo je istraživanje prašine u atmosferi iz perspektive fizičara, meteorologa, klimatologa...
Gost je bio dr Luka Ilić iz Barcelona Supercomputing Centra.
Govorili smo o atmosferskoj prašini, pre svega o onoj koja potiče od prirodnih izvora poput pustinja, o tome kako se fizičari bave modelovanjem transporta prašine kroz atmosferu, osnovnim karakteristikama, mineralogiji pustinjske prašine, raznim daljinskim i eksperimentalnim istraživanjima na osnovu kojih danas znamo sve to što o prašini u atmosferi znamo, o istoriji istraživanja atmosferske prašine, o mestu koje prašina ima u klimatskom sistemu Zemlje, i mnogim drugim temama vezanim za istraživanja atmosferske prašine.***
Istraživanje Luke Ilića o kom smo pričali je finansirano u okviru Juan de la Cierva istraživačke stipendije JDC2022-049038-I od strane MICIU i NextGenerationEU programa Evropske Unije i AEI.
Luka Ilić's research which we talked about has received funding from Juan de la Cierva Fellowship JDC2022-049038-I funded by MICIU and by European Union NextGenerationEU and AEI.
Support the show
Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.
-
U ovoj epizodi smo razgovarali o ekstremnoj klimi, o ekstremnim klimatskim događajima, o ekstremnim vremenskim događajima, i tome kako ih istražuju istraživači sa Instituta za meteorologiju na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Gosti su istraživači sa projekta EXTREMES: Irida Lazić, Milica Tošić i Darko Savić.
Pričali smo o tome kako se istražuju klimatski trendovi, kako se definiše normalna, kako ekstremna klima, šta su razlike između klime i vremena, koji su tipični događaji koji se posmatraju kao ekstremni u meteorologiji, kako se prikupljaju i analiziraju podaci, kako gledamo istorijske podatke, kako trenutne, na koji način nam klimatski modeli i simulacije pomažu da razumemo ekstremne događaje u klimatologiji i meteorologiji, kako mašinsko učenje može da doprinese boljem razumevanju ovih problema, a sve to kroz konkretne primere -- veliku kišu i poplave u Dubaiju, nedostatak snega na Kopaoniku, suše na Balkanu, hladne zime iz 2012. godine, superćelijske oluje iz 2023. godine, i mnogih drugih...
Pričali smo i o tome na koji način su istraživanja klimatskih ekstrema bitna za društvo i koliko je važno interdisciplinarno sagledavati ove probleme i kroz ekonomiju, poljoprivredu, turizam, itd...
Usput, sve vreme smo zapravo referisali na rezultate i ciljeve projekta EXTREMES, o nekim od aktivnosti koje su organizovali, poput Klimatskog piknika, mentorskog programa u oblasti istraživanja klimatskih promena, itd. O svemu tome više možete čitati i pronaći na njihovom sajtu, na linku https://extremes.in.rs.Support the show
Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.
-
Ova epizoda je drugačija od ostalih! Naš drugar, astrofizičar i pesnik, dr Marko Stalevski, nedavno je objavio zbirku pesama pod nazivom "Tragovi kočenja" (NoRules izdavaštvo) u kojoj jedno od centralnih mesta igra pesma "Zbogom, Aresibo", inspirisana i posvećena velikom radio teleskopu/opservatoriji Aresibo u Portoriku, koja je u decembru 2020. godine pretrpeo fatalnu nesreću uzrokovanu, između ostalog, velikim uraganom Marija.
U ovoj epizodi čitamo Markove pesme i razgovaramo o teleskopu Aresibo, o pulsarima, o otkriću prvog binarnog pulsara i tome zašto je on važan, o otkriću brzih radio bljeskova (FRB, fast radio bursts) i mnogobrojnim drugim otkrićima za koje je zaslužan ovaj veliki radio teleskop, kao i velikoj ulozi koju je igrao u SETI projektima, projektima potrage za vanzemaljskom inteligencijom, kao i o čuvenoj Aresibo poruci koja je poslata u Svemir sa nadom da će je presresti neka vanzemaljska inteligencija.
Uz Marka, tu je i dr Milan M. Ćirković sa Astronomske Opservatorije Beograd, koji je maltene domaćin, a u ovom slučaju stručnjak za SETI (njegove knjige "Šta je SETI i zašto nam je potreban?", "Velika tišina" i "Astrobiološki pejzaž" možete pronaći u Izdavačkoj kući Heliks), a od nedavno je i autor škole matematike i fizike: https://mim.rs.
Markovu zbirku pesama možete pronaći u knjižari Beopolis i drugim knjižarama koje podržavaju male izdavače, ili direktno od izdavača.Support the show
Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.
-
Da li ste se ikada zapitali da li ljudsko ponašanje podleže evolucionim mehanizmima kao i sve ostale ljudske osobine? U ovoj epizodi pričamo o bihejvioralnoj ekologiji i evoluciji, o tome kako je ljudsko ponašanje oblikovano dalekom prošlošću, genetikom i našom trenutnom sredinom.
Gost je dr Janko Međedović sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i Fakultet za medije i komunikacije.
Pričali smo ljudskom ponašanju u kontekstu evolucije, o ljudskoj bihejvioralnoj ekologiji, istoriji istraživanja ovih fenomena (ljudskog) ponašanja, o tome kako ponašanje doprinosi preživljavanju i reprodukciji, kako različite fenotipske karakteristike (u najširem smislu) imaju svoju adaptivnu vrednost (fitnes) kod ljudi, od broja dece do kulturnih faktora i obrazovanja...
Pričali smo i o demografskim aspektima problema evolucije ljudskog društva iz perspektive ljudske bihevioralne ekologije, o sprezi između svih ovih problema, ali i o evolucionoj psihologiji, o njenim manama i o komplementarnosti sa ljudskom bihejvioralnom ekologijom, uz kritički osvrt prema obe discipline.
Usput, jedan od povoda je bila i nova Jankova knjiga, "Evolutionary behavioral ecology and psychopathy" koja je izašla u izdavačkoj kući Springer, a na čiju vas promociju takođe pozivamo: održava se 21. marta u 18h na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja (Gračanička 18, Beograd).Support the show
Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.
-
U ovoj epizodi smo pričali o genetičkim mutacijma, kako genskim, tako i hromozomskim, a gost je bio dr Vladimir Jovanović sa Freie Universitat iz Berlina.
Support the show
Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.
-
U novoj i prvoj ovogodišnjoj epizodi pričamo o računarskoj lingvistici, o tome kako se u lingvistici uz pomoć računara naučnici bave jezikom u najfundamentalnijem (ali i praktičnom) smislu, a sve to u svetlu razvoja velikih jezičkih modela (Large Langugage Models, LLMs) za koje smo svi čuli tokom poslednjih par godina.
Gošća je doc. dr Tanja Samardžić, naša računarska lingvistkinja koja radi na Univerzitetu u Cirihu u Švajcarskoj u CLCL grupi (Computational Learning Computational Linguistics), drži kao gostujuća predavačica i predavanja na Univerzitetu u Ženevi, a bavi se velikim jezičkim modelom i obradom prirodnog jezika (NLP, natural language processing), u najširem mogućem kontekstu.
Pričali smo o mnoštvu tema, od samih fundamentalnih pitanja koja se tiču toga šta je jezik, preko Noama Čomskog i generativne gramatike (šta je to?) do upotrebe mašina u lingvistici i lingvističkim praktičnim i teorijskim problemima, od mašinskog prevođenja, prvog prevodioca, preko chat botova, statističke revolucije koja se desila devedesetih godina prošlog veka, do savremenih modela koji dolaze iz oblasti mašinskog učenja i neuralnih mreža, razvoja savremenih pristupa poput enkoder-dekoder arhitektura i čuvenih transformera kod kojih je pažnja sve što vam treba, da bismo došli i do LLM-ova poput GPT-a (generative pre-trained transformer)!
A sve to, naravno, kroz prizmu jezika i lingvistike, odnosno značaja i veze ovih fascinantnih dostignuća tehnologije sa naukom o jeziku.Support the show
Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.
-
U ovoj epizodi pričamo o istraživanju fosila i izumiranjima vrsta!
Gošća je prof. dr Nevenka Đerić sa Katedre za paleontologiju Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu!
Pričali smo o tome šta je paleontologija, šta su fosili, kako nastaju, kako se pronalaze, zašto je sedimentologija bitna za paleontologiju, itd. Razgovarali smo o tome šta se podrazumeva pod vrstom u paleontologiji, kako fosile svrstavamo u vrste i rodove, kako ih imenujemo, i kakvi sve problemi postoje kada o vrstama govorimo u paleontologiji, na uzorku koji imamo u fosilnim ostacima iz perioda koji se meri milijardama godina.
Govorili smo i o tome šta se u paleontologiji podrazumeva pod izumiranjem vrsta, kao i velikih pet masovnih izumiranja, kako smo o njima saznali iz paleontoloških istraživanja (i istraživanja srodnih disciplina).
Tu su, naravno, i dinosaurusi kao najatraktivniji fosili u popularnoj kulturi, ali govorićemo i o mnogim drugim životinjama i biljkama koje su živele na planeti u njenoj istoriji - od najvećih životinja do najsitnijih mikroorganizama i njihovih tragova koje možemo videti u mikrofosilnim ostacima.Support the show
Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.
-
O tome kako se meteorolozi bave oblacima u ovoj epizodi smo razgovarali sa Darkom Savićem sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.
Šta su oblaci, kako nastaju, od čega se sastoje, kakvi sve tipovi oblaka postoje, kako ih istražujemo, kako su i kada otpočela meteorološka istraživanja oblaka? Kako modelujemo oblačne sisteme od najmanjih skala na kojima se dešavaju procesi kojima se bavi mikrofizika oblaka, do velikih klimatoloških istraživanja? Kakve jednačine opisuju mikrofiziku i dinamiku oblaka, kako ih rešavamo?Šta su olujni oblaci? Kako se formiraju padavine u oblacima? Kako nastaje grad? Na koji način mikrofizika oblaka pomaže u protivgradnoj odbrani? Kako nastaju jednoćelijske i višećelijske oluje? Šta su superćelijske oluje, kako nastaju, kakva im je dinamika? Kako nastaje tornado/pijavica/tromba? Kako klimatske promene utiču na učestalost i druge karakteristike olujnih oblaka, a posebno superćelijskih olujnih oblaka?
O ovim i mnogim drugim pitanjima možete više čuti u ovoj epizodi.Support the show
Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.
-
Gost u ovoj epizodi Radio Galaksije je dr Marko Tešić, iz Leverhulme Centra za budućnost inteligencije Univerziteta Kembridž u Velikoj Britaniji (Leverhulme Centre for the Future of Intelligence, University of Cambridge).
Pričali smo o uzročnosti, o protivčinjeničnim objašnjenjima, o kauzalnim objašnjenjima, a sve to kada je u pitanju oblast interpretabilne veštačke inteligencije (na engleskom: interpretable AI, explainable AI, XAI). Podsetili smo se šta je to veštačka inteligencija, a čućete i šta je XAI, a posebno smo pričali o tome na koji način se Marko kao filozof i kognitivni psiholog bavi time.
Kako protivčinjenička objašnjenja sistema AI utiču na naša uzročna posledična verovanja? Šta je korelacija i šta uzročnost? Kako se u AI sistemima pronalaze korelacije u podacima i na koji način objašnjenja AI sistema pokušavaju da te korelacije učine očiglednijim? Kako ljudi na osnovu takvih objašnjenja i predikcija kauzalno utiču na svet, a povratnom spregom i na sama objašnjenja u XAI sistemima?
Tu je i priča i o tehničkim temama vezanim za AI/ML, poput toga kako se sve računaju objašnjenja u XAI sistemima, kakve sve tzv. explainability tehnike postoje, šta je LIME, šta je SHAP, i slično, ali s obzirom da se Marko bavi pre svega kognitivnom psihologijom i filozofijom koja stoji iza XAI sistema i njihovog korišćenja, ova tema pokriva višestruke poglede na veštačku inteligenciju.Support the show
Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.
- Visa fler
![Radio Galaksija #207: Zemlja iz Svemira (dr Edoardo Carlesi) [10-03-2026]](https://is4-ssl.mzstatic.com/image/thumb/Podcasts125/v4/a1/78/2c/a1782c93-3a2e-dedd-bf6b-76317b2592a3/mza_518099314316701543.jpg/80x80bb.jpg)