Avsnitt
-
36 - Doris Rafailovski, psihoterapeutkinja i psihološkinja, Mirko Rudić, bivši novinar, i naravno ponovo Marija, kao tri ratna druga pričaju o pružanju prve psihološke pomoći, zajedničkom iskustvu u izbegličkom kampu u Preševu, rešavanju kriznih situacija, mobilnim timovima na mestima gde je potrebna hitna psihološka podrška.
-
Danijel Kaneman, nobelovac i psiholog, promenio je način na koji razmišljamo o ljudskoj racionalnosti. Njegov bestseler, knjiga "Misliti, brzo i sporo" / "Thinking, Fast and Slow" istražuje kako naš mozak funkcioniše u dva režima: brzi, intuitivni način razmišljanja i sporiji, racionalniji način. Ipak, ta knjiga je samo jedan segment ogromnog naučnog rada Danijela Kanemana. U saradnji sa Amosom Tverskim, Kaneman je dokazao da smo manje racionalni nego što mislimo, i to kako smo tačno neracionalni. Ljudska neracionalnost nije nasumična, već je deo sistema, a ispod nje se kriju skriveni algoritmi - heuristike - koji svakodnevno oblikuju naše sudove, odluke i zaključke.
Kaja i Ksenija, ponovo bez Marija, danas pričaju o jednom od najpoznatijih svetskih psihologa - Danijelu Kanemanu - o njegovoj nauci, karijeri i biografiji, značaju Kanemana za psihologiju, i psihologije za ekonomiju.
-
Saknas det avsnitt?
-
34 - Kaja, Sandra i Ksenija, bez ijedne Marije, jer Marije nisu želele da učestvuju u ovoj nepristojnoj priči, danas su se žrtvovale zarad nauke, i potpuno šokirane i u čudu, jer su pristojne i ne psuju, razgovarale o tome zašto psujemo. Na naučnoj osnovi.
-
33 - O nostalgiji i zašto je ovo osećanje posebno zanimljivo za psihologe, danas, naravno, jedna od Marija razgovara sa svojom gošćom, takođe psihološkinjom Iris Žeželj.
-
32 - U današnjoj epizodi Psihološkinja jedna od Marija sa svojom gošćom Renatom Senić, psihološkinjom i psihoanalitičarkom priča o poremećaju ličnosti.
-
U ovoj epizodi, Ksenija i njena gošća, Vlasta, razgovaraju o upotrebi AI moddela u obrazovanju. Šta donosi, šta oduzima, kao i mnoge druge aspekte upotrebe veštačke inteligencije u obrazovnom sistemu slušaćete u najnovijoj epizodi podkasta "Psihološkinje".
-
30 - Sandra i, naravno i obavezno, jedna od Marija, sa psihološkinjom i psihoterapeutkinjom Anom Perović, danas pričaju o narcističnim roditeljima.
-
Autoritarnost pojedinca kao psihološka osobina je tema današnje epizode Psihološkinja. Šta je autoritarnost? Da li je to nužno loša osobina? Kakva je razlika između autoritarnosti režima i autoritarnosti pojedinca, a gde se susreću i preklapaju? Odakle nam predrasude? Da li autoritarni pojedinac proizvodi autoritarni režim? Da li postoji fašistička ličnost i odakle potiče? Da li društvo oblikuje autoritarnu ličnost ili se 'tako rađaju'? Kakva je razlika između atoritarnog i autoritativnog vaspitanja? Milica i, naravno, jedna od Marija danas pričaju o ovoj psihološkoj osobini.
-
Kakve veze imaju nastavnici i obrazovanje sa psihološkinjama i zašto biramo da pričamo danas o nastavnicima? Da li nastavnik mora sve da zna? Sa kakvim se problemima suočava u učionici a sa čime u sistemu obrazovanja? Koliko su nastavnici zaista osposobljeni kroz obrazovanje da se sa svim brigama nose sa što manje stresa? Kad sve sagledate, stiče se utisak da danas nastavnik mora da bude hobotnica i multipraktik u jednom, nosi ogromnu odgovornost uz relativno slabu kompenzaciju u svakom smislu, ne samo finansijskom. Psiholozi i psihologija mogu da utiču na različite faze obrazovanja i u tesnoj su koleraciji sa nastavnicima i njihovim obrazovanjem, motivacijom, praksom, stresom i brigama. Dakle, od priče o obrazovanju psihološkinje neće odustati, a u današnjoj epizodi Ksenija i, a ko drugi nego Marija, razgovaraju o nastavnicima sa takođe psihološkinjom Natašom Simić.
-
Marija, srednje dete, je bila uporna, pa smo snimile i drugi deo epizode o braći i sestrama. Sa gošćom Teodorom Vuletić Joksimović pričamo o vezanosti braće i sestara naspram vezanosti za roditelje i druge važne figure, o siblinškom savezništvu i saputništvu, o tome zašto su nam naša braća i sestre tako bitni. Pričamo i o porodičnim sistemima i dinamikama, i o prenošenju i menjanju tih dinamika. Takođe Marija, srednje dete, iznosi svoju teoriju srednjeg deteta. Psihološkinje su shvatile da moraju Mariji, srednjem detetu, da objasne šta znači "sendvič dete" i sada je sve u redu, ne brinite. Uz ovu, preporučujemo da odslušate i prvu epizodu o braći i sestrama.
-
Da li nauka može da razume umetnost? Kako psihologija pristupa umetnosti? Može li čovek postojati bez umetnosti? Šta nam se dešava kad smo izloženi nekom umetničkom delu? Da li je lepo dobro i kako izgleda ružna kuća?
Kseniji i obavezno, Mariji, u goste je došao psihološkinja Slobodan Marković, profesor na Filozofskom fakultetu BU i upravnik Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju. Sa njim u ovoj epizodi razgovaraju o tome kako psihologija kao nauka tumači umetnost i kako nauka objašnjava ono što nam određeno umetničko delo čini privlačnim. Šta je to što utiče na naš estetski doživljaj?
-
24 - Čemu danas služi obrazovanje? Šta u stvari ono predstavlja za roditelje, šta znači deci a šta pedagozima i društvu? Kako je obrazovanje postalo unosan biznis i zašto ne sme to da bude? Nevena Mitranić Marinković, docentkinja na Filozofskom fakultetu danas je gošća Kaje i, naravno, ponovo, Marije.
-
23 - U današnjoj epizodi pričamo o braći i sestrama. Mi nemamo jedan termin za decu koja su rasla u istoj porodici i od istih su roditelja. Siblings je termin za 'rođenu' braću i sestre preuzet iz engleskog jezika. To je, od svih važnih i bliskih odnosa u životu, najdugotrajniji i dodeljen odnos. Da li je dobro ili loše imati braću i sestre? Koliko je ovaj odnos i po čemu specifičan? Zašto je ovaj odnos jako težak, a ipak divan? Psihološkinja Teodora Vuletić Joksimović, sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, sa psihološkinjama Kajom i naravno Marijom priča o braći i sestrama.
-
22 - Akušersko nasilje se iznova vraća kao tema, podjednako kao i druge vrste nasilja nad ženama. O tome se sve više priča, ali, zašto žene o tim temama ne pričaju javno? Postoji čak i debata da li akušersko nasilje treba da se naziva nasiljem, a previše je žena koje su ga doživele, i bilo bi previše čak i da je samo jedna. Akušersko nasilje je strašno iskustvo koje se relativizuje, jer, 'baba ti se na njivi porađala a ti si razmažena'. Milica i, ovog puta, dve Marije, danas govore o psihološkim aspektima akušerskog nasilja.
-
21 - Da li ste čuli za eksperiment o prirodi ljubavi? Danas je jedan od onih dana koji su kao stvoreni za ovu temu. Tokom šezdesetih godina XX veka Hari Harlou, američki psiholog, sproveo je i eksperiment o prirodi ljubavi, veoma brutalan, ne bi li pokazao da li nam je ljubav neophodna za opstanak. Srećom, ostali koji su se bavili ovom temom nisu bili brutalni. Kaja, Sandra i konačno opet, naravno, Marija ispričaće vam ovu veoma zanimljivu i potresnu priču. Vaša mišljenja i pitanja očekujemo, naravno, u komentarima.
-
20 - Jesu li naša deca najgora na svetu i zašto nisu? Šta je taj čuveni test o kom se u medijima stalno piše? Šta on pokazuje i da li su današnja deca bolja ili lošija od one koja su taj test radila pre 10ak godina? O ovoj, velikoj, i širokoj temi, naša psihološkinja Ksenija razgovara sa takođe psihološkinjom, Marinom Videnović. Marina godinama sprovodi ovo testiranje u Srbiji i učestvuje u analizi istog.
-
19 - Sa gošćom Dunjom Stojković, psihoterapeutkinjom, Marija, obavezno, razgovara o korišćenju psihoaktivnih supstanci u psihoterapiji - o temi koja mnoge zanima a o kojoj se malo govori i još manje zna. Šta su psihodelici, na koji način menjaju svest i kakvo je njihovo mesto u psihoterapiji pitanja su na koja smo u ovoj epizodi odgovarale, a očekujemo da nam u komentarima kažete da li smo u tome i uspele. Spremamo još jednu epizodu o psihodelicima, tačnije o neuro-osnovama dejstva psihodelika, kako se to istražuje i šta smo o tome naučili.
-
18 - Danas razgovaramo o važnoj, sve prisutnijoj i kontroverznoj temi - korišćenju psihodelika u psihoterapiji. Ovom epizodom ne promovišemo rekreativno niti bilo kakvo slobodno korišćenje psihodelika, već razgovaramo o strogo kontrolisanoj upotrebi psihoaktivnih supstanci u psihoterapiji, pre svega u lečenju depresije i PTSD. Sandra, Marija, naravno, i doktorka Lea Mascarell Maričić, psihološkinja, koja se bavi digitalnom psihoterapijom i učestvovala je u istraživanjima uspešnosti upotrebe psihodelika u psihoterapiji, razgovaraju o ovoj veoma važnoj temi. Sva pitanja, smatranja, nedoumice i zaključke možete, kao i uvek, ostaviti u komentarima, jer nam je vaše mišljenje veoma važno.
-
17 - Danas pričamo o ulozi psihologije u marketingu. Kaja i Ksenija (bez obavezne Marije) sa gošćom, psihološkinjom Katarinom Pribićević, direktorkom u kompaniji McCann, razgovaraju o primeni psihologije kao nauke u marketingu, oglašavanju proizvoda i usluga, reklamiranju, određivanju ciljnih grupa i različitim aspektima korišćenja psihologije sa ciljem da se privuku i zadrže potrošači, klijenti i konzumenti, ali i proizvodi potreba za kupovinom.
-
16 - Kaja, Milica i, kako drugačije nego Marija, danas raspravljaju o poslušnosti. Šta je poslušnost, zašto većina ljudi ne dovodi u pitanje 'naredbu' autoriteta, kako je 'ja sam samo radio svoj posao' ispravna izjava ukoliko se 'posao' kosi sa osnovnim moralnim i etičkim načelima, ali ne i sa zakonom? Kolika je spremnost običnog čoveka da se suprotstavi naredbama autoriteta ukoliko su u suprotnosti sa onim što mu nalaže sopstvena savest? Kakav je princip nagrade i kazne i kako poslušnost funkcioniše u svakodnevnom životu? Zašto su ljudi većinski spremni da se pokore autoritetu?
- Visa fler
