Avsnitt
-
stihove interpretira Nikola Rausavljević
Ruženo, sa očima kao proletno jutro,
danas više tvoj smeh i tvoje kretanje,
ne ispunjuju ovaj park i mene
i néma je ova trava, ovo lišće i ova klupa,
kao da ništa ne živi bez tebe.
Danas si daleko,
na dnu velikih gora u severnoj Moravskoj,
čiji su vrhovi uvek i večno snegom pokriveni,
koji plameno blješte u rana letnja jutra.
Ruženo, tvoje je selo malo,
i rasute su niske kuće od drveta,
koje se zimi spušta sa velikih gora,
kao na divljem zapadu.
Rekla si:
U njima stanuju gorštaci,
čija su srca vesela i dobra,
a čiji je pogled bistar kao bistro nebo,
i ti im se diviš,
kada idu snažni u goru,
i kad silaze kao divovi iz bajke,
niz mali potočić srebrn kao mesečev trag.
Tako si opisala tvoje selo, Ruženo;
na Dunavu
daleko,
gde je devičanski pesak od nikog negažen,
gde je voda tiha i bistra,
gde je mir kao na vrhovima tvojih gora.
Rekla si:
Ako ne bude rata,
vratiću ti se,
i ići ćemo gde je mir i gde je lepo,
i gde ćemo biti sami,
jer moje je selo na granici
i ako bude rata,
naše će kuće goreti,
kao vrhovi planina pokriveni snegom,
koji plameno blješte u rana letnja jutra.
Ako ne bude rata,
Ruženo sa očima kao proletno jutro... -
stihove interpretira Nikola Rausavljević
Frulom iskon usitnjava minute
Drobi sekunde čekićem sećanja
I nagoni Argonaute na Moravin drum
Put kazuje tišini zaćutanoj svuda.Iskon vrišti nerođenjem
Kada se frulin sjaj prelama
Na mesečevom suncu
Na sunčevom mesecu
Usitnjena kriči
U nedostatku sreće
Zasađena u saksiju
Vri od nevolje i nestrpljenja.Iskon frulom secira slogove
U beton ih armira
U mir ih ugrađuje.
Skače po sekundama prst
Na fruli gasi
Žeđ naslednika
Nastavljača slabokalemljenih
U zemlju uzidanih
U zvuk maternji
I silu podsećanja.Kolo od prstiju svira
Ne zvuk, već Iskon budi
Oživotuje život
Stotinku njegovu
Nas na nas podseća
Usitnjava, ukorenjuje
Sadi krošnju trajanja. -
Saknas det avsnitt?
-
stihove interpretira Nikola Rausavljević
Sva mi tužnom krepost ode,
Star sam, slab sam, o nezgode!
Jedva lozna kap, i šala,
bi sad mene razigrala.
Ode moja sva milota,
ode cveće i krasota;
Crvenilo i belilo
iz mog lica odletilo.
Mora srce da mi grca,
jer na vrati kuca smrca,
koje oko uvek suvo,
koje uvo svakom gluvo. -
stihove interpretira Nikola Rausavljević
Čujte „veliki“,
vi što ste bombe bacali
na našu rodnu grudicu,
ukravši nam djetinjstvo,
drugare, vrtić, ulicu.
Vi što ste prste upleli
u ovu balkansku klanicu,
čujte nas nevine.
Počujte našu krivicu.
Priznajem, krivi smo!
Što smo se, do vraga,
rađali u sred rata!?
Što naši roditelji
ne poslušaše Velikog Brata?
Krivica nam je u genima
od Gavrila i kazamata.
Al' tako mi mlijeka majčinog
rađaćemo se opet, iz inata!
Zaklinjem vam se
u vodu bistru Bistricu,
Dunav, Unu, Trebišnjicu,
u pogled sa Šar planine,
zrelo klasje Vojvodine,
vrh Kozare, Romanije
u sve šume Šumadije.
Zaklinjem se!
Rašćemo iz kupusa,
donosiće nas rode,
stasaćemo iz zemlje,
bujati iz vode,
izdeljaće nas neki
guslar ili stolar,
rodićemo se iz srpske
pjesme i kola,
i cvjetaćemo, svakog dana,
iz crvenih božura sa Gazimestana.
-
stihove interpretira Nikola Rausavljević
Noć zvezdana vrh bezdana,
među tamno cerje slazi.
Beskućniče s Rajne, pazi:
Ovuda se ne prolazi!Tu mi s vukom drugujemo,
na planinskoj uskoj stazi –
i sa pesmom umiremo:
Ovuda se ne prolazi!Tu se bluze tvoje plave –
lobanja se suncu plazi.
Iz kostura niču trave –
ovuda se ne prolazi.Nisi pit'o stare svoje,
pa ti noga drsko gazi.
Ovde naše čete stoje!
Ovuda se ne prolazi! -
stihove interpretira Nikola Rausavljević
Zvoni, zvoni
arija nad šumom!
Čudni zvuci mesečinu nose,
da preliju njome tvoje kose,
dok te tražim
onesveslim umom!
Sâm sam noćas kô mesec nad humom.
Sâm sam kao arija nad šumom.
Opet su te duboko i tajno
takli krišom osećaji adni –
Sve je sada u tebi beskrajno,
dušo moja,
moj kolose jadni!... -
stihove interpretira Nikola Rausavljević
Ko si
Kada svi odu
Kazaljka u tišini
Kucne sitne sate
Kad psi krenu da arlauču
Kad je vreme gluvo
Kad je srce slepo
Ko si
Kada padnu sve krinke
Kad dete u tebi
Konačno prekine da se krije
Kad puknu sva ogledala
Koja reflektuju samo školjku
Kakav biser kuješ
To što tada pronađeš
Treba pokazati svima
Tananu dušu
Tiho lelujavu na vetru
Toga planeti treba
Trubadura i klovnova
Trenutno ima na pretekTi si neponovljivost
Tvoje biće sastavljeno od
Triliona različitih atoma
Totalno autentično
Tu gde jeste
Takav kakav jesi
To zavoli i odmetni u svet -
Milan Kujundžić Aberdar – Labud se kupa
stihove interpretira Nikola Rausavljević
Labud se kupa u reci maloj,
Spustio glavu na bele grudi,
Kroz meko granje, kroz gusti hladak
Rečicom plovi, rečicom bludi.
O, plovi, plovi, labude mali,
Kuda te nose srebrni vali!
Moja se ljubav, olujna ljubav,
Na tvoja bela spustila krila,
Sa tobom bludi, sa tobom luta.
O plovi, plovi, labude mali,
Kuda te nose srebrni vali! -
stihove interpretira Nikola Rausavljević
Ti znaš da je telo napravljeno
u obliku peščanog sata.
I da presušuju rečna korita,
ribe ginu, u more ništa ne odlazi.Ti znaš da je tvoje telo
napravljeno u obliku sata
čiji mehanizam pred kraj zastajkuje.
Iz poslednje snage kazaljka pokušava da se pokrene
u nadi da će otkucati celu narednu godinu.I onda shvatiš da vreme spaja početak sa krajem.
Da svaka zvezda živi za svoju priču
i kad umire, ona umire u beskraju...Pred kraj znaš da tako rđav i slab,
ne možeš biti kivan na glinene golubove,
tražiti greške u očima bespomoćnika.
Samo zagrli telo koje je u blizini tebe.
Čuvaj ga do trena dok ga treptaj oka
ne pretvori u prah... -
stihove interpretira Nikola Rausavljević
Što se duši u snu ne da,Fantaziju što nam budi,To na javi um se trudi,Da razbere i sagleda. Življa duša življe sniva,Življi um tek tu likujeKad nam hoće da tolkuje,Što u sebi tama skriva.Čiji duh nam ozgo snosi,Što nam dole ovde treba,Što je duhu kora hleba:Taj nek s' diči i ponosi! -
stihove interpretira Nikola Rausavljević
Znaš,
ja bih s tobom,
one mamine netaknute šoljice pomerio s mesta.
I na tavan bih te odveo,
da vidiš šta mi sve to nije potrebno a čuvam.
A pisma mojih roditelja bih ti dao da omirišeš.
Ne znam, možda i koje slovo...
A možda baš njih dvoje glumatamo,
bezuspešno.
Pokazao bih ti gde sam to pokopao svog psa.
Pričao bih ti o svome đedi, nani...
Sokaku. Lopti. Sankama.
Prvoj simpatiji, tuči, poljupcu.
I sve to, žmureći.
Eto koliko poverenje imam u tebe,
te sam slobodan i upitati te,
kako to misliš zaobići onog
koji čuva tvoga bića biće? -
stihove interpretira Nikola Rausavljević
Za čim bije srce moje?
Ni za slavom ni za ratom,
Ni za mirom ni za zlatom,
Već za usnom od karmina
I za čašom rujna vina.Kako bije srce moje?
Niti slabo niti jako,
Ama vazda, vazda žarko,
Za usnama od karmina
I čašama od rubina.Kada bije srce moje?
Ili noću ili dankom,
Il' večerom il' urankom?
Uvek bije srce moje,
Ali samo za vas dvoje. -
stihove interpretira Nikola Rausavljević
Na groblju jedva niče trava,
i uz liticu bršljan stenje,
s time se ujedno završava,
Gospode, naše voznesenje.
A to nad čim je duša strepela
i dimila se u lirskom žaru,
šaka je magle, lula pepela,
i mišja cika u duvaru,
koja jedino ljuti aždahu
i čini stvarnim naše ludilo,
pa u pometnji, jagmi i strahu
zaboravismo šta se nudilo.
A kad u krčmi uždismo lampe,
ukazaše se pegave šake,
koje u mraku krišom trampe
sudbine naše za srebrnjake.
-
stihove interpretira Nikola Rausavljević
Celu noć plaču i umiru zvezde,
i jeca nebo iz svih dubina;
kroz mesečinu belu ko od krina
beskrajno negde crni konji jezde,
izbezumljeni i bez gospodara;
i vrište neka crna jata ptica,
i pište neka jata udovica,
i mre od tuge negde majka stara.
U ove noći nikom nema mira;
ko pustoš neka kroz sve duše rida;
a umoran je život sam, i drema
sve, pijano od umora; i svira
bezdušni vetar, gole rane kida:
no zalud boli, ni bola već nema.
-
stihove interpretira Nikola Rausavljević
Spustiće se mrak, tama od davnina,
za čije dveri niko ključa nema,
i sići će pastir i vuk sa planina,
što odavna u pričama, na slikama drema.
Proći će predelima sablasti i jeze,
kroz prozore slepe, čvrsto zatvorene,
skinuti sa vrata i sa usta réze,
zadnjim sokom trave što zasvagda vene.
Proliće se posude usirene krvi,
pomno sakupljene u dan blagostanja,
i neće biti poslednji, ni prvi,
patnik, što strada sa nimalo znanja.
Sve će biti tiho. Svi božiji rabi
umiraće nemo, bez glasa, baz daha.
Za nejakoga držaće se slabi.
Bez opela pomor biće. I bez straha. -
Stihove interpretira Nikola Rausavljević
Mora da je ovo Sunce
od bureta grdnog dano,
a bure je puno vina
pa je dano usijano.Pretpostavka bez dokaza
slabo važi, mili moji!
Zato sad ću da pokažem
da to tako uprav stoji.Nije l' Mesec krnja duga
od bureta otkinuta,
silne zvezde kaplje sjajne
od vinašca rasprosuta?Dakle stoji, onda nebo
Kako mi se pjanom vidi
u pijenju, bekrijanju
ni jednog se nas ne stidi.Zato, braćo, slava njemu,
u zdravlje mu valja piti,
jer ni jedan od nas neće
pijanica veća biti. -
Stihove interpretira Nikola Rausavljević
Posle rata je sve
Posleratno
I žene i deca
Nazivi ulica
Vreme i događaji
Parastosi i rođendani
Posle rata si mrtav
Preživeo
I zauvek zamalo živ
Posle rata i pesme su posleratne
Dele se na dve strane većma ratne
I nadmeću
Koje su bile junačkije, jače
Pevanije il' samo opevane
Bolje spevane
Posle rata peva se
I na zemlji
I u zemlji
O zemlji i nebu
O gladi i hlebu
Na zemlji bez zemlje
I nebu bez neba
O hlebu bez hleba
Posle rata je posleratno
U smrt vođeno
Do smrti dovođeno
Vreme u zlu zarobljeno...
Životom posleratnim
Izranjavanim i sakatim
Oslobođeno...
-
Stihove interpretira Nikola Rausavljević
Evo ti pesme, pesmo moja!
Milog odjeka srdašca mog;
Žurno ti leti na laki krili,
Što pre da s’ nađe kraj srca tvog!
Hladnim životom tuđina diše.
Hladno je grli tuđinski svet.
Tebi se žuri najbližem svome, —
Nadaj se, brz je pesmičin let!
Nadaj se, ’pano, pa mi je primi
Na srce tvoje, na srce, znaj!
Jer tako samo znaće i ona
Za rajsku sreću, za sveta raj!
Pusti je, nek te smerno zapita:
Da l’ ti je mio njen lagan poj?
Da l’ će ti dobro i odsad doći
Na krili njeni — oh, pozdrav moj!...
Dublje će tada slaviti tebe,
Najlepšu tebe, anđelka svog,
Što ga je zemlji na ponos dao,
Dao i čuva selene Bog!
-
Stihove interpretira Nikola Rausavljević
Nje više nema - to je bio zvuk
iz Kliničkog centra, preko telefona
posle kojeg je zavladao muk
i osirotela cela vasiona!
A vest da na svetu više nije ona
pronosio je noćnih tica huk
i na velika i na mala zvona.Kao i svako ovlašćeno lice
na tim rečima je baš insistirao
onaj iz centrale (ili mrtvačnice)
a da je to stih nije pomišljao
kamo li da ga je neko napisao
mada ga je uvek tačno citirao
i bio siguran u njegov smisao.Te tri reči, do tad, behu bar za mene
samo polovina čuvenoga stiha
iz Brankove Tuge i iz Opomene
i mog mladićskog ličnog Oktoiha
u koji sam ga davno uvrstio
al kad preko žice banu ispotiha
s mojim životom se tuđ stih ukrstio.Pre nego nju sam ga bio uočio
znao njegova mnoga tumačenja
a čim sam je sreo njoj ga i rekao
ali sa onim što je prorekao
najgorim od svih mogućih značenja
tek sam se sreo i osvedočio
kad me je mrtvozornik sa njim presekao.Povuci tu reč! Tad sam zaiskao;
A on upita samo: "Gde to piše?"
Pa prošaputah da ne bih vriskao
Kako može zvuka da ne ima više?
Mesto da o tome sa mnom polemiše
on od svega što je u grlu stiskao
u slušalicu graknu: "Nikad više!"Mada nije znao ništa sem da grače
opet je na četiri sloga nabasao
koja u pesništvu već toliko znače
i tako na oba sveta rasplamsao
boj stiha sa životom da se izjednače
svako se pobi sa onim u sebi
što mu brani da se spasi i unebi.Gavran zarati sa svojim refrenom
Branko sa tugom, Tuga s Opomenom,
Eva s Prvomajkom, Telo sa Logosom
Vera s Pavladoljskom, Eros s Tanatosom
Amin s Alilujom, a Smrt sa Hristosom
Orfej sa Lirom, Jedan sa Trojicom
Alfa sa Omegom i Bogorodicom.Kao kad nekog iz stroja izdvoje
i na licu mesta preko reda smaknu
tako su i nju hteli da odvoje
ali se obuče u zvuk i umaknu
sva od nebesa ona je i bila
i otkako se na zemlji rodila
na nju više nikada nije silazila.Što je knjiga brže strane okretala
čas po ovome čas po onom svetu
i tako smrt i život premeštala
preko telefona i po internetu
jedna istina se sama očitala
da u njoj nema i ne može biti
ničeg što se ikad može izgubiti.Mada je moj svaki disaj i bez toga
oduvek znao bolje od ikoga
da li nje više nema ili ima
i da ne bi bilo nigde nikakvoga
daška života u svim svetovima
bez one koja je sve i svja u zvučju
i sve galaksije drži u naručju. -
Stihove interpretira Nikola Rausavljević
Vi, što suton volite i veče,
Čuvajte se varke prvog mraka;
U njoj raste i stvar mrtva svaka,
I kretnje su svečanije, veće.Onda, kad je vrelo dnevnih zraka
Na zenitu, neka zebnje vaše
Promatraju sve čega se plaše:
Dô, močvaru, lava i divljaka.Naš je život put kroz cvetne grane.
Smrt je samo taman savijutak,
A na kraju jedne svetle pruge.Sve su staze suncem obasjane.
Dan je dug, a suton tek trenutak.
Ne verujte Anđelima Tuge! - Visa fler
