Avsnitt
-
„Nilo nijednih kola, osim naših, a bombe su pretile sa neba“, priča u novoj Mamazjaniji naša gošća Duška Vučinić, šefica službe za odnose sa javnošću i korporativni imidž RTS-a, nekada TV lice Trećeg kanala, novinarka i autorka brojnih emisija, najpoznatija kao komentatorka Evrovizije, danas najponosnija kao mama jednog dvadesetpetogodišnjeg Alekse.
U novoj epizodi našeg podkasta, Duška se osvrnula na porođaj koji je bio nezaboravno, ali i traumatično iskustvo, jer je, kako kaže, njen sin odlučio da dođe na svet u vreme kad su na Beograd bacali grafitne bombe.
„Vozili smo se kolima do porodilišta. Nikoga nije bilo na putu, a bombe su padale oko nas. Porođena sam na carski rez, a u to vreme bilo je jako rizično uvoditi pacijenta u anesteziju, jer ne znate kad će i gde da padne bomba. Ipak, uspeli smo. Aleksa je rođen!“, sa osmehom priča naša gošća.
Duška je kratko radila i kao stjuardesa, a ljubav prema letenju i životu u vazduhu, koja se provlači već dugo u njenoj porodici, prešla je i na Aleksu.
„Kada je imao pet godina rekao je da će kad poraste biti pilot. Nismo ga shvatali ozbiljno. Ispostavilo se, međutim, da ga ta želja nije prošla, a da je poziv pilota ljubav za ceo život. Dete koje je rođeno pod avionima, doduše bombarderima, sad se sprema za svoj prvi komercijalni let“, ponosno priča Duška.
Navodi da je tokom njegovog odrastanja mnogo radila, ali uvek pronalazila vremena za porodicu i da je velika podrška od strane njenih roditelja i muža, čak i kada je postao bivši, bila dragocena.
„Aleksin otac me je čak terao da idem na službena putovanja, onda kad nisam htela da ostavim dete. Ipak, znala sam da ostaje u dobrim rukama. Podrška i pomoć mi je neizmerno značila, mada sam ponekad i sina vodila sa sobom. Kad je imao nepuna dva meseca išao je sa mnom u Aziju, a kada smo radili leti snimanja na moru, moja cela porodica bila je uz mene“, seća se gošća Mamazjanije.
I kada je Aleksino vaspitanje i odrastanje u pitanju, uvek je mogla da se osloni na njegovog oca i da zajednički reše svaki problem. Metoda kažnjavanja, batina i sličnih strogih mera, nikada nije dolazila u obzir.
„Nisam stroga mama. Bilo je problema dok je odrastao, kao i kod svakog deteta, ali uvek bismo sve stavili na sto, raspravili i zajedno rešili. Sećam se da su Aleksini drugovi voleli da dolaze kod nas, da se okupljaju, što govori da nisam bila opasna mama, ali kažu da sam imala taj neki pogled od kojih bi se zaledili. Ne znam na šta su tačno mislili“, kroz osmeh kaže Duška.
Majkama, posebno zaposlenim, neophodna je podrška, ne samo kod kuće, već i na poslu, u kompletnom društvu.
„Treba da je sramota sve one poslodavce koji nemaju razumevanje za zaposlene koje su majke, iako su žene jake, mogu sve da izdrže i prežive“, zaključuje Duška. -
Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" uplovila je u vaše živote.
Nenad Kulačin i Marko Vidojković posvetili su celu emisiju, pa samim tim i njen ceo prvi deo, pogibiji nevinog sveta na železničkoj stanici u Novom Sadu.
Oni su bez uzdržavanja podelili emocije sa gledaocima i dali konstruktivne predloge kako artikulisati građanski bes.
Gost u ovoj epizodi je advokat Ivan Ninić. On je oštro govorio o organizovanom kriminalu kome je glava režimski vrh, a dno mu se ne vidi.
Ninić je, pored novosadskog horora, govorio i o predloženim izmenama Krivičnog zakonika Srbije, koje su kao iz horora.
U Magarećem kutku videćete kako Vesić plače bez suza. -
Saknas det avsnitt?
-
U danu kada se žena porodi, niko joj neće reći da je pored bebe rođena još jedna ona – mama. Knjiga, koja je deo većeg projekta, „Mama, sve je u redu, utorak je u sredu“, bavi se mamom i njenom decom, izazovima, problemima, strahovima, uzbudljivim, nezaboravnim momentima, sa humorističnim crticama, koje se stidljivo provlače između redova punih ljubavi. O nastanku ove knjige pričaju naše gošće, idejni tvorci projekta, Maja Maršićević, producentkinja na televiziji „Una“ i dr Maja Milosavljević, lekar-psihijatar na Institutu za mentalno zdravlje.
Odgovornost i briga, idu ruku pod ruku sa roditeljstvom, ali za nalet novih uloga, emocija i život okrenut naopačke, mame niko ne pripremi. Period koji se udobno smestio između trudnoće i roditeljstva, kao da ne postoji, a zapravo je ključan za razvoj jedne majke, ali i njene bebe.
„Nema uputstva, ali postoji edukacija. Žena može da se pripremi na to šta je čeka posle porođaja. To je osetljiv period u kojem svaka od nas doživi određene promene. Važno je da znamo da osećanja ne treba da krijemo. Mami mora biti dozvoljeno da ispoljava i tugu, bol, ljutnju, tako će i dete sutra znati da prepozna, i da se nosi sa svojim emocijama“, priča Maja Milosavljević, koja radi u Kabinetu za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju, a deo od prodaje svakog primerka ove jedinstvene knjige odvaja se za edukaciju zdravstvenih radnika cele Srbije.
Ovo delo se kupuje, ali na poklon, kaže Maja Maršićević, autorka predgovora i jedne od priča.
„Sa drugim detetom upala sam u specifičan period, kao da sam izgubila kontrolu nad svojim životom. Zanimljivo da se to nije dogodilo sa prvim, već posle drugog porođaja. Svi imamo svoje priče, a važno je da one isplivaju, da se o njima čuje, da ne budu potisnute, zaboravljene, jer neke mogu ostaviti posledice ako ih zanemarimo“, kaže ona.
Osim duhovitih momenata koji prožimaju gotovo sve tekstove, koji su se našli među koricama pomenute knjige, prostor je posvećen i ozbiljnim temama o kojima se nedovoljno govori.
„Jedna priča je o postporođajnoj depresiji. To je važna tema, koju smo u našem društvu tek načeli. Porodilje se za pomoć najčešće javljaju ako su i ranije imale duševnih problema, pa umeju da prepoznaju da im je potreban stručan savet. Ostale mame često puštaju da prođe vreme, nastoje to da sakriju, ne shvataju šta im se dešava, ali jasno im je da nisu dobro. Najteže mi pada što se nas, lekara, javnost uvek seti nakon nekog tragičnog događaja, koji ovakvo stanje svesti može da uzrokuje“, kaže Maja Milosavljević.
Priče o zaposlenim mamama često povlače i pitanje krivice, koju sve one osećaju s vremena na vreme.
„Možda će neka mama reći, nije pošteno da sam na kafi sa drugaricom, dok mi je dete u vrtiću. Ali zašto nije, pa baš je to normalno. Mama mora da brine o svom fizičkom, ali i mentalnom zdravlju. Ta kafa sa drugaricom ili korišćenje slobodnog vremena, onako kako ona želi, je upravo to - čuvanje zdravlja, kako bi njoj, a samim tim i detetu, bilo bolje“, zaključuju naše gošće. -
Evo nove epizode podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", sa Nenadom Kulačinom u studiju i Markom Vidojkovićem u televizoru.
Momci su prvi deo emisije posvetili divnim rečima koje je "dragi Aleksandar" dobio od Ursule von der Lajen, hektolitrima alkohola koje je predsednik stukao pre odlaska na nacionalnu frekvenciju, te rešavanjem misterije ko je Vučićevo četvrto dete.
Gošća je urednica u FoNetu, dobitnica prestižne nagrade NUNS "Dušan Bogavac" i zapažene huškačke kampanje režimskih medija, Tamara Skrozza!
Tamara je ponovo pokazala zbog čega spada u sam vrh srpskog novinarstva. Ona je održala čas kako ostati novinar u srpskom paklu, uz osvrte na sve opasnosti koje naše zanimanje donosi.
U Magarećem kutku čućete koju foru Glišić uvek kaže pre nego što napastvuje kokošku.
DLZ, samo na našem portalu! -
Nedelja za zaborav Partizana i Crvene zvezde u Evroligi, neki neočekivani junaci i lideri, i još mnogo toga... Da li je bio faul nad Ifeom, šta radi Tajrik Džons, kakva će biti uloga Dvejna?
Koliko će Zvezdi tek nedostajati Džoel Bolomboj, za koga Mića smatra da je 50 odsto tima, a kakav tretman zaslužuje Ognjen Dobrić?
Šta rade Trinkijeri i lider Žalgiris, TJ Šorts i Pariz, neverovatni Bajern, Maledon, Sako i simpatični Asvel... A već ove nedelje ide novo duplo kolo.
Nova epizoda podcasta "Pick and roll" i Mića Berić od 20h na Nova.rs i našem YouTube kanalu. -
Nova epizoda podcasta Snaga uma posvećena je odnosu između snage društva i snage institucija, u svetlu nedavno dodeljene Nobelove nagrade za ekonomiju. Prof.dr Miodrag Zec govorio je o uticaju jakih instituticija i slobode pojedinca na kompletan prosperitet društva, ali i kako to izgleda u koruptivnim društvima, kroz istoriju do aktuelnog trenutka.
"Vođa drži kutlaču, a kazan je sve prazniji. Nekome sipa meso, nekoga udari kutlačom po glavi... Tako izgleda raspodela društvenog proizvoda ovde", ilutrsovao je prof.dr Miodrag Zec u živom, poučnom i edukativnom gostovanju u novoj epizodi podcasta Snaga uma. -
Volim da moja deca znaju da je mama uvek tu za njih, kaže u novoj Mamazjaniji Bojana Barović, bivša manekenka, koja danas vodi firmu i Fondaciju „Porodica“, a najviše vremena provodi sa svoje troje dece Leonom, Simeonom i najmlađom Angelinom, ali i sa suprugom, poznatim pevačem Nikolom Rokvićem.
Prvu ćerku rodila je u Americi, gde su joj bebu doneli odmah po porođaju, nije bilo čekanja i dojenje je krenulo bez pauze, što je za Bojanu bilo od neizmerne važnosti.
„Kod njih su pravila malo drugačija nego u Srbiji, u državnim porodilištima. Kad sam rodila Leonu, odmah su mi je dali na dojenje, spavala je pored mene, mada sam je retko ispuštala iz ruku, sama sam je i kupala, povijala. U Srbiji je to retkost, zato sam se sa drugom decom porađala u privatnim porodilištima u našoj zemlji, kako bih mogla da budem sa bebom odmah po njenom rođenju“, priča Bojana.
Ona ističe da je kolostrum, koji majka daje bebi na samom početku života, najdragoceniji za razvoj imuniteta deteta.
„Ukoliko bebu počnu da hrane dohranom u porodilištu, onda često bude poteškoća sa dojenjem. Nisam želela da mi se to desi, jer znam koliko je majčino mleko važno. Mene je majka dojila do druge godine, pa iako sam se dosta vezala za nju, sad imam jak imunitet i verujem da za to mogu da zahvalim upravo majčinom mleku, što želim i za svoju decu“, objašnjava Bojana.
Navodi u razgovoru da joj je teško palo majčinstvo dok su prva dva deteta bila mala, jer je delovalo kao da ima dve bebe, dok je sa Angelinom bilo lakše, jer je „stigla“ kasnije.
„Nije lako kad je dvoje male dece, ali sreća pa sam imala pomoć moje majke, a i sa Nikolom sam delila obaveze, što i danas radimo, kad god je neophodno. Imam ženu koja mi pomaže i dolazi pre podne da bude sa Angelinom, da ja mogu da završim neke obaveze oko fondacije, firme, da odem u teretanu, da prikupim energiju. Mislim da je vrlo važno da radimo na sebi i vodimo računa o sebi, kako bismo bili bolji našoj deci“, priča gošća Mamazjanije.
Decu vaspitavaju tako što im postavljaju ograničenja, ali i daju dovoljno slobode.
„Nikola i ja smo složni po pitanju vaspitanja. Decu ne želimo da opterećujemo sa mnogo obaveza, dovoljno je da se bave nekim sportom, plesom, nečim što će pomoći pravilnom razvoju. Nismo od onih koji prezaštićuju, iako sam na momente imala te porive, ali sam se zaustavila, jer opet moraju nešto da nauče i sami, ali da uvek znaju da smo tu za njih i da je naša kuća njihova baza, u kojoj će biti najsigurniji“.
Za zdravu i srećnu porodicu najvažnije je međusobno poverenje, ali i posvećenost, pre svega roditelja prema deci dok su mala.
„Deci na vreme treba pokazati da je porodični dom njihova sigurna baza, da ne traže jednog dana bekstvo u društvu, vezi ili nekim stranputicama. To se ne radi kad uđu u pubertetski period, već u najranijem detinjstvu, kroz razgovor, ali i vreme koje provodimo sa njima, kada smo apsolutno prisutni i oni to osećaju“, zaključuje Bojana. -
Zona apsolutne slobode govora, poskast "Dobar loš zao" vraća se i ove srede!
U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković slavili su pojavljivanje jednog naprednjaka na skupu protiv kopanja litijuma, otkrili su da Vučić zaista nije lagao kada je odjavio Putina za odlazak u Kazanj, na samit BRICS. On je imao pune ruke posla sa svojim uvaženim gostom, Aladinom, supreme leaderom velike afričke nacije Wadiya. Na koncu, zaključeno je da je telefonski razgovor sa Putinom u trajanju od dva i po sata siguran znak da su između Rusije i Srbije odnosi nikad bolji.
Autori su sebi rekli dosta je intervjua u kojima se svi sa svima slažu, pa su gledaocima priredili šok, tako što su ugostili kuvara, ekonomistu, tamburaša i političara, Nenada Čanka.
Čanak je, po običaju bio duhovit i provokativan, pljuvao je čas Demokratsku stranku, čas režim, čas crve u novosadskoj vodi, pa onda još malo DS, pa još malo režim, a kad je Mare zatražio da emisija malo više liči na Maksoviziju, Čanak je izvadio bodež.
U Magarećem kutku, čućete kako se od Trampa lako dobija posao. DLZ, samo na našem portalu! -
Nova epizoda podcast-a "Snaga uma" donosi razgovor sa glumcem Bojanom Dimitrijevićem, koji je nedavno imao premijeru predstave "Ućutkivanje Sokrata" u Bitef teatru, gde igra samog Sokrata. Bojan je govorio o procesu preispitivanja kroz koji je prošao gradeći Sokratov lik na sceni, o kritičkom mišljenju koje je skoro 2500 godina uvek na meti i uvek tako krhko, o odnosu kulture i estrade, ali pre svega o umetnosti koja jedina može da nas nahrani lepotom i istinom u vremenu spinova.
-
Geolozi su ti koji moraju da stopiraju projekat Jadar. Već je stiglo zagađenje do obala Drine, ono koje je nastalo zbog 600 istražnih bušotina. Odgovorni ne pokreću istragu.
Studija Rio Tinta je provizorijum i zabava za narod. U projektu Jadar ne postoji adekvatna kontrola rizika, može se desiti potpuno uništenje tla i vode u Srbiji.
Na kraju se donosi politička odluka, ali ona mora biti potkovana znanjem.
Bez domaćih stručnjaka mi ćemo samo motati kablove u pelenama i postati kolonija i jeftina radna snaga.
Gost: Branislav Božović, geolog i član Nacionalne ekološke asocijacije -
Sloboda, strpljenje, mera, ali i povremeno jedno popodne za mamu, da razloži sve obaveze, planove i aktivnosti, možda su dobar recept za uspešno roditeljstvo, priča Ana Radonjić, naša poznata pevačica i tekstopisac, poznatija kao Zode Kida, koja inspiraciju i snagu, kako kaže, već godinama pronalazi u svojim ćerkicama Istri i Lavi.
Roditeljstvo uglavnom dođe nenajavljeno, onda kad nismo spremni, a čini nam se da nikad nije baš pravo vreme. Međutim, ima izuzetaka. Gošća nove Mamazjanije upravo govori o tome, da je postala majka u periodu kada je to zaista i želela.
„Jesam rodila decu malo kasnije, ali čini mi se, da se to dogodilo ranije, ne bi bilo isto. Ne bih umela da uživam u njima, u svakom trenutku, da cenim to što imamo, da se majčinstvo nije dogodilo baš u to vreme. Ono mi je dalo neverovatnu snagu, a u vreme korone, kad se Lava rodila i kad smo bili zatvoreni, shvatila sam koliko mi daju i inspiracije za rad“, sa osmehom priča Zoe.
Kreativno vreme sa decom, uz crtanje, pevanje, pa čak i snimanje spotova, u ovom slučaju, dragoceno je, jer brzo prođe.
„Najviše volim da ih cmačem i grlim, to radim po ceo dan, sad dok su još male. Čitala sam negde koliko zagrljaj znači deci, a u našoj kući to je normalno. Trudimo se da budemo zajedno što više, jer mislim da je vreme sa mamom i tatom, nešto što će u budućnosti najviše nedostajati deci, ono da samo budu zajedno, bez ikakvih telefona, televizije i ostalog“, kaže naša gošća.
Priznaje da često vidi sebe u svojoj deci, ali i da današnjim generacijama nedostaje jednostavnost, skromnost, a pre svega dosada.
„One su energične, vole da su napolju, da se svuda pentraju i dajemo im tu slobodu. Ipak, generalno deci danas dosta toga nedostaje, nekih stvari koje su nama bile uobičajene. Treba malo da im bude dosadno, jer iz dosade se rađa kreativnost, a njima igrice, igraonice, samo izazivaju agresiju. Toga im nije nikad dosta, a ne zadovoljava ih i uništava maštu“, objašnjava Zoe.
Svoje ćerkice uči da budu samostalne, da se snalaze i kad mama i tata nisu tu, a istovremeno ih obasipa ljubavlju i pažnjom.
„Umem da budem stroga, ali to je samo zato što smatram da su deci potrebni zdravi okviri. Na nama je da ih postavljamo, na neki način ograničavamo, a kako rastu, probijaju te granice. Mi ćemo im onda biti malo dosadni u nekom periodu, neće dozvoljavati ni da ih toliko cmačem“, nasmejano priča Zoe.
Da bi mame danas ostale normalne, da ne pregore, neophodno je da sa nekim dele poslove u kući i oko dece. Zoe i njen suprug su pravi primer.
„Kad imam uveče snimanja, obaveze oko posla, on im daje večeru ili ih ujutru vodi u školu, vrtić, što mi mnogo znači. Skidam kapu svim samohranim mamama i tatama, jer to je jako teško sve izvesti sam, a njima ipak nekako uspeva“, naglašava Zoe. -
Miholjsko leto donelo je vrelu novu epizodu podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao"!
Nenad Kulačin i Marko Vidojković odvojili su dužnu pažnju za najnoviju krivinu u koju smo skrenuli u borbi protiv rudarenja, Čale je dobila nov nadimak Fifi, zbog svojeg prizivanja građanskog rata, a ocenjeno je da novi autobusi GSP Beograd najviše podsećaju na produžene policijske marice.
Gost, predsednik stranke SRCE, general Zdravko Ponoš. U nedostatku otvorenog dijaloga unutar opozicije, to je moralo da se desi u DLZ i nije bilo nimalo nežno. Nećemo vam ništa otkrivati, gledajte i pokušajte da uživate.
U Magarećem kutku, moći ćete da vidite novo gostovanje DLZ u Hit šitu. -
Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa muzičkim umetnikom Božom Vrećom, koji će 2. decembra u Sava Centru u Beogradu održati veliki koncert. Čovek koji glasom oslobađa dušu svih stega, govorio je o snazi ljubavi, svetlosti i življenja sopstvene istine u vremenu u kom je lako skliznuti u sebičnost i izgubiti sebe u gunguli.
-
Kontrola na internetu, u virtuelnom svetu, a u realnom sloboda, ljubav, iskrenost i zdrave granice, recept su za možda savršen odnos roditelja i dece, kojeg se u velikoj meri pridržavaju preduzetnica, vlasnica digitalne agencije „Dream maker“, influenserka i spisateljica Aleksandra Bezmarević Stević i njen suprug, dok vaspitavanju Manju (7) i Juga (4).
Iako je njen posao neodvojiv od telefona, kompjutera i ekrana u svakom smislu, Aleksandra je uspela da svoju decu, u prvim godinama života, drži podalje od digitalnog sveta, pa čak i od crtanih filmova, koje samo povremeno gledaju, ali im nimalo ne nedostaju u realnom svetu igre i kreativnosti.
„Meni je telefon često u rukama jer bez njega ne mogu da radim i deca to razumeju. Pružamo im i organizujemo razne igre u realnom svetu, toliko da im igrice, craći, mreže nisu potrebne. To ide dotle da u dnevnoj sobi imamo penjalicu iznad garniture, pa im doslovno dozvoljavam da mi se penju na glavu“, priča uz osmeh Aleksandra, i dodaje da je u prvim godinama života ključno da deca što manje budu pred ekranom, zbog razvoja govora i koncentracije, koju telefon oduzima.
Ona naglašava da i pored brojnih fotografija i videa, koje možemo videti na njenim profilima, nikada nije objavljivala slike dece.
„Desilo mi se da me ćerka pita zašto nigde nema njihovih slika, pa sam joj objasnila da ne želim da joj nepoznati ljudi prilaze u parku i javljaju joj se po imenu, jer su je prepoznali sa mog profila. Moj posao je moja stvar, ne želim njih da uvlačim u to, posebno jer su još mali, a i dosta sam zaštitnički nastrojena po tom pitanju“, objašnjava Aleksandra.
U razgovoru za Mamazjaniju istakla je da je u metodama vaspitanja najvažniji model koji pružamo deci, ali i da smo neminovno svi, bar delimično, kopije naših roditelja, jer ono što smo slušali tokom odrastanja prenosimo dalje.
Aleksandra se osvrnula i na odnos sa svojom majkom koji, kako kaže, nije drugarski, ali jeste blizak. Iako se često sukobljavaju u stavovima, sada joj je zahvalna za neke zabrane i pravila, koja su joj bila nametnuta dok je bila tinejdžerka.
„Bila sam jedna od retkih u društvu kojima je bilo zabranjeno da idu na splavove. Mama to nije dozvoljavala i ja sam bila očajna i strašno ljuta zbog toga. Svi bi posle nekog pića u gradu produžili na splav, a ja - kući. Međutim, danas sam joj duboko zahvalna za to i smatram da zato ponekad treba i da naljutimo svoju decu, jer će nam kasnije, kad odrastu, reći hvala“, kaže Aleksandra.
Na Sajmu knjiga ove godine, Aleksandra će biti prisutna kao autor sa knjigama „Nešto zeleno“ i „Nešto zdravo“. U Mamazjaniji otkriva zašto su ove knjige važne za decu, njihov razvoj, ali i odnos prema okolini i sopstvenom organizmu.
„Važne su za najmlađe, ali i za odrasle, koji sa decom mogu da se igraju, jer je to poenta knjiga, da kroz igru i čitanje nešto nauče. Sve češće mi se dešava da su poentu sadržaja u knjigama prvo izvukla deca, pa tome naučila svoje roditelje“, sa osmehom ističe naša gošća. -
Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je tu!
U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković borili su se kako da objasne sebi i gledaocima dolazak dekonstruktivne opozicije u Gornje Nedeljice, objasnili su šontavom manijaku da ga čeka šlog ako nastavi da reži na prosvetare i izračunali koliko dece košta polovni Reno megan.
Gost akademik Dušan Teodorović, koji se našao u samom vrhu liste najboljih svetskih naučnika prema istraživanju Stenford univerziteta. Profesor Teodorović je pun elana, optimizma i ideja kako se suprotstaviti režimu, a kompromis ne spada ni u jednu opciju.
Dušan je pričao o svemu što nas muči, što je voditelje vodilo od očaja do tračka nade i nazad.
U Magarećem kutku, učimo novu reč: drval! DLZ, samo na našem portalu! -
Pobeda Crvene zvezde, poraz Partizana na startu Evrolige i treća epizoda druge sezone podcasta "Pick and roll".
Zvezda je u Parizu savladala debitanta u Evroligi sa 80:77 posle veoma lošeg prvog poluvremena, ali su prevagu u nastavku doneli Nemanja Nedović i Nikola Kalinić, čije liderske crte je apostrofirao i Mića Berić. Pričali smo detlaljno o trijumfu crveno-belih, ali i lošim ABA izdanjima. Partizan je, gotovo po navici, poražen od Baskonije u Vitoriji (88:82), iako je odigrao sjajno prvo poluvreme. Do pada je došlo u nastavku, uz neshvatljive greške i velike propuste u odbrani, a Berić je istakao i šta je posebno bilo nedopustivo.
Analizirali smo i raspored večitih u oktobru, odnosno u prvih sedam kola, u okviru kojih će biti čak dva dupla kola, kao i sve što je obeležilo start Evrolige. -
Nova epizoda podcast-a "Snaga uma", donosi razgovor sa gradskim odbornikom Beograda Stefanom Simićem iz "Pokreta Slobodnih građana", koji je proteklih nekoliko meseci počeo da koristi YouTube i društvene mreže za pokretanje inicijativa za uređenje Beograda, od krpljenja rupa, preko popravke parkova, pa do ozbiljnih problema sa nestašicom vode za piće.
Diplomirani politikolog za međunarodne odnose na svom kanalu "Stefan Simić - Tvoj odbornik", pokrenuo je podcast u kom prenosi iskustva sa rada na terenu i deli sa pratiocima kako izgleda dovođenje komunalnih službi na teren kad pukne cev, kako izgledaju razgovori sa zaposlenima u opštini oko košenja trave koja mesecima nije pokošena, ali se i snimao kako je na kraju jednu rupu sam asfaltirao nakon nedelja i nedelja jurenja nadležnih da to urade.
Simić se predstavio kao "običan đilkoš iz Kumodraža koji se obrazovao i bez šminkanja pokušava da popravi šta može, te mu nije teško da zove koliko god treba puta nadležne kako bi nešto završio".
U podcastu je govorio o utiscima koje je stekao kroz komunikaciju sa gradskim preduzećima, o razlozima zbog kojih se dešavaju kolapsi u saobraćaju, curenja vode koja nekad traju i nedeljama i o svim drugim problemima koji nam utiču na svakodnevni život. Kako je istakao "velike političke teme su važne, ali ne mogu o velikim problemima govoriti oni koji nisu u stanju da zakrpe rupu na putu dve godine, jer su na sva odlučujuća mesta zaposlili botove, pa nema dovoljno ljudi koji zaista mogu na terenu nešto da urade". -
Biti samozadovoljan najveća je boljka savremenog društva koje roditelji, odrasli, prenose na decu, na mlađe generacije. O izrazima ljubavi, nesebičnom darivanju, odnosu sa prirodom koji je deci neophodan, pronalasku mira u „džungli“ modernog života, koji roditelje odvaja od realnosti, u novoj Mamazjaniji govore Sanela Feković, psihološkinja, terapeutkinja i predsednica Udruženja „Mohanđi Srbija“ i Maja Popović, ekonomistkinja i potpredsednica ovog udruženja.
Moderna i sve prisutnija dijagnoza, kako kod odraslih, tako i kod mladih anksioznost i introvertnost, uzrokovana je, većim delom, smatraju naše gošće, prelaskom iz realnog u virtuelni svet, ali i brojnim pritiscima savremenog društva, koje od mladih ljudi nekad previše očekuje.
„Kada su u osetljivom periodu, kad pređu 14. godinu, pred decu se stavljaju razni zadaci. Od njih se očekuje uspeh u školi, sportu, u druženju, na svim poljima, a ima ih mnogo. Oni koji ne mogu da podnesu pritiske ili ne postižu očekivane uspehe, povlače se u sebe. Neki se okreću internetu, virtuelnim prijateljima i životu, a to ih još više zatvara. Gube samopouzdanje i lako mogu krenuti stranputicom“, priča Maja, čija je ćerka prevazišla probleme introvertnosti, upravo volontiranjem i radom u programima Udruženja „Mohanđi“.
U ovom udruženju, naročito se bave problematikom sveprisutnog nasilja,verbalnog i fizičkog, koje neretko, nažalost, rezultira tragedijom.
„Deca su izložena nasilju na internetu, televiziji, u igricama koje su im sastavni deo života. Nasilje je prisutno u školama, svuda u društvu i postaje prihvatljivo, popularizuje se. Međutim, nasilnici su ti koji beže od sebe, a time ugrožavaju i druge. Ukoliko deca u određenom periodu imaju višak energije, nju roditelji, i svi kojima su okruženi, treba da usmere na pokret, na sport, neki koristan rad, jer im je potrebno da se osete korisnim, da rade nešto sa ciljem, nešto čme pomažu drugima“, priča Sanela.
Deca se ugledaju na roditelje, ali i na šire okruženje, na sadržaje koji su im servirani na internetu, na svoje društvo.
„U plemenskim zajednicama kažu da celo pleme podiže dete, kod nas se govorilo da to čini ‚celo selo‘, tako da nisu samo roditelji odgovorni za ponašanje dece, za sebičluk, neljubaznost, koja je sve očiglednija. Međutim, roditelj treba da osvesti kod dece neprihvatljivo ponašanje, koje utiče na okolinu. Promene su moguće, ali uz istrajan i dug rad“, objašnjava Sanela.
Svesno plesanje i hodanje, metode koje odraslima pomažu da budu prisutniji u svom životu, da pronađu fokus kako bi lakše ulazili u koštac sa svakodnevnim obavezama, pomažu i deci da se umire i prihvate zadatke koji su pred njima.
Objasnile su nam i kako izgledaju platforme i programi Udruženja „Mohanđi Srbija“ i na koji način pomažu svojim članovima, volonterima, među kojima su i roditelji i deca, kako deluju na njihove odnose.
Otkrile su nam razliku između radosti, sreće i trenutnih zadovoljstava, ali i objasnile zašto danas bežimo od istinske radosti i kako da odbranimo decu od sveprisutnog nasilja u društvu, na internetu, školi…
U Udruženju „Mohanđi Srbija“ posebnu pažnju i vreme posvećuju i prirodi i životinjama. Odnos ljudi, pre svega dece, prema prirodi i životinjama, neophodan je za postizanje empatije, osećaja za druge, kao i nesebične ljubavi, koju dobijamo, ali isto tako vraćamo. - Visa fler
