Avsnitt
-
Prva epizoda Radar podkasta sa Stevanom Filipovićem ugostila je dramaturškinju Milenu Bogavac, s kojom Stevan Filipović debatuje o popularnoj seriji Maleni irvas. Ali ovaj Netfliksov hit je samo polazište za mnogo širu priču o nama i vremenu u kome živimo.
Od petka 31. maja, sajt Radara je bogatiji za još jedan podkast. Naime, reditelj Stevan Filipović, autor filmova Šejtanov ratnik, Šišanje, Pored mene, Pored tebe i nadolazećeg Pored nas, upustio se u ambicioznu realizaciju podkasta s edukativnom komponentom, koji bi na svake dve nedelje donosio nove teme i goste, koji bi zajedno sa njim analizirali aktuelne popkulturne fenomene.
Na ideju za podkast došao je slučajno: „Pre par dana sam imao višesatni razgovor sa čovekom od tridesetak godina, koji radi na visokoj poziciji u Majkrosoftu, prima platu do četiri hiljade evra, i zapošljava ljude koji rade na softveru koji upravo menja tok ljudske istorije. Sadržaj razgovora je za mene bio poražavajući. Ne mogu da kažem da čovek nije formalno obrazovan – ima gimnaziju, fakultet…
Ali, njegovi stavovi o svim društveno-političkim temama kojih smo se dotakli su bili na nivou onoga što su pre digitalne revolucije bila ’razmišljanja’ likova koji piju pivo ili duvaju travu ispred C-marketa. Ili, prevedeno: stavovi su mu digest svih podkasta Džoa Rogana – od antivakserstva, preko podrške Trampu, nezainteresovanosti za demokratiju u svetu, slobodu medija, izbore, uz potpuno odsustvo svesti da živi u Srbiji, a ne u Americi. Vučić mu je apstrakcija, nečiji tuđi problem; ono što mu najviše zamera je ’što nas je zaključavao za vreme pandemije’. Mislim da je istina da on ne živi ni u Srbiji, ni u Americi, već u onome što Sem Haris duhovito naziva ’Podkastistan’. Pitao sam ga da li postoji jedan tradicionalni medij koji prati i čijim novinarima i uredništvu veruje, odgovor je bio odričan… Ovo nije ’generacija koja dolazi’, oni su uveliko tu, oni glasaju (ili ne glasaju), a rastu i obrazuju se putem pomenutih sadržaja, u vakuumu koji je nastao nepostojanjem kvalitetnih domaćih ekvivalenata. Moja ideja je da upravo ovim podkastom popunimo taj vakuum…“ -
U drugoj epizodi Radar Foruma, koncepta razgovora koji je izazvao pozitivne rekacije javnosti, “izazivač” Milan St. Protić ugostio je Zorana Sekulića, glavnog urednika agencije Fonet.
Njih dvojica razgovarali su o tome u kom pravcu se kreće spoljna politika Srbije. Cilj Radar Foruma je razmena mišljenja dva ravnopravna sagovornika koja odstupa od ustaljene forme postavljanja pitanja i davanja odgovora.
Pratite nas svake nedelje na sajtu radar.rs i Jutjubu. -
Saknas det avsnitt?
-
Pred vama je prva epizoda nove emisije Radar Forum koja će se prikazivati jednom nedeljno na sajtu radar.rs. Tokom mesec dana, jedan „izazivač“ biraće četiri sagovornika sa kojima će voditi dijalog na različite teme. Prvi „izazivač“ je Milan St. Protić, a njegovi gosti biće Pavle Grbović, Zoran Sekulić, Tanasije Marinković i Dubravka Stojanović. Svakog narednog meseca u ulozi „izazivača“ smenjivaće se ličnosti iz političkog, društvenog i kulturnog miljea Srbije. Cilj Radar Foruma je razmena mišljenja i stavova dva sagovornika koja odstupa od forme postavljanja pitanja i davanja odgovora.
U prvoj epizodi Milan St. Protić ugostio je Pavla Grbovića, predsednika Pokreta slobodnih građana i narodnog poslanika. Protić je izazvao Grbovića da kaže kako bi on vodio Srbiju da osvoji vlast… Njih dvojica su, između ostalog, razmenili mišljenja i o obrazovanju i društvenim vrednostima u Srbiji gde Protić ističe da trenutni obrazovni sistem služi za manipulaciju i zatupljivanje nacije, pripremajući mlade da postanu poslušni sledbenici. Grbović dodaje da uspešna društva sprovode poznate korake i mehanizme, ali da Srbija pati od nedostatka volje za uspostavljanje takvog društvenog ugovora. On smatra da problem nije u nedostatku sposobnih ljudi, već u tome što država preferira kleptokratski sistem koji nagrađuje lojalnost i poslušnost umesto zasluga. Protić i Grbović dotakli su se i Srebrenice, ponavljanja grešaka iz prošlosti, tema o poreskoj politici, korupciji, zloupotrebama… -
Evo poslednje epizode podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao" pred izbore drugog juna, a posle smak sveta. Možda i neće biti smak sveta, ali to već zavisi od vas.
U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković odradili su poslednju rundu svađanja oko izlaska na izbore, divili su se Oskarovom žvalavljenu srpske zastave u Njujorku, pohvalili se obilaskom opozicionih kandidata u Rumi i Grockoj, a proslavili su uz čašu vode povratak Sautemptona u Premijer ligu!
Pravi gost u pravom trenutku, profesor Jovo Bakić.
Profesoru se Marko Vidojković najpre izvinio zbog svog neprimerenog rečnika, zbog kojeg prošla epizoda u kojoj je Bakić gostovao više ne postoji. Onda je usledilo ono zbog čega svi jedva čekate ovo gostovanje. Divno, mračno predavanje profesora Bakića o našoj crnoj rupi i stanju "nacije". Profesor je, pošto se izjasnio da će izaći na izbore, dugo izlagao zašto nije srećan zbog toga, secirao je uzduž i popreko situaciju u opoziciji, a posebna poslastica bilo je komentarisanje Nepomenikove blamaže u Njujorku.
U Magarećem kutku saznaćete koliko je "lepa". -
Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, o snazi rešenosti i snazi potrebe za mirom, koja donosi razgovor sa glumcem Ammarom Mešićem.
Ammar se nedavno vratio iz Beča, gde je otišao kako bi radio na građevini, nakon što je ovde ostao bez posla, jer je odbio da ćuti o stvarima koje su mu u ovoj zemlji smetale, poput odnosa prema nasilju, besa u ljudima, stanja životne sredine, ali i stanja u društvu. U Beograd je došao pun utisaka, ali i mudriji za značajno životno iskustvo. Govorio je o uređenosti države, razlozima zbog kojih je u Beču uspeo da se odmori iako je tako radio najteže fizičke poslove, ali i o načinima na koje i sada, kada se vratio u Srbiju, pokušava da uredi makar svoje dvorište. -
Na hipodromu se nalazi 100 rekreativnih I 100 takmičarskih konja. Staze su u očajnom stanju, godinama se ne ulaže u infrastrukturu. Poslednji put je vojska 1982. godine renovirala stazu. Nema dovoljno štala, ne postoje kasačke trke, staze za galopske trke su u lošem stanju, nema dovoljno parking mesta za posetioce.
Blizu je strelište koje plaši konje. Kada se održavaju koncerti, većina konja doživljava stres, zato bi trebalo razmisliti o preseljenju konja ili otkazati domaćinstvo koncertima poput Bajage u avgustu, kao što je to bilo sa Roling Stonsima, koji su prešli na Ušće.
Iako mu je to posao, JP "Hipodrom Beograd" već 8 godina ne organizuje trke, već to čine trkačke organizacije.
Kada je 2006. godine preduzeće osnovano imalo je preko 20 zaposlenih, sada 3, to govori kuda ide hipodrom.
Pitanje je šta je manje zlo, ostaviti hipodrom gde jeste i u ovakvom stanju ili ga preseliti na periferiju grada.
Nakon 110 godina postojanja, beogradski hipodrom se samo naziva tako, on odavno svojim aktivnostima to nije. Konjarstvo je prestiž i skup sport, ali uz dobru organizaciju on bi donosio dobit svima.
Gost: Aleksandar Radovanović, vlasnik trkačkih konja -
„Sve će biti dobro“, mantra je i vodilja naše poznate glumice, prvakinje Narodnog pozorišta, Suzane Petričević, majke, ali i bake troje unučadi, koja je u životu nailazila na brojna iznenađenja i kad su oko nje svi mislili da će se teško izvući, ona bi pomislila: „Biće dobro“, i bilo je.
U novoj Mamazjaniji, Suzana se prisetila svojih roditelja i odrastanja bez, kako kaže, nametnutih „narativa“, kojima nas društvo danas bombarduje.
„Nekada je postojala disciplina, bilo je važno da znamo šta se sme, a šta ne. Nije bilo tepanja, ni pokazivanja emocija, ali to je vreme bilo takvo i svi smo mi ispali časni i pošteni ljudi“, kaže Suzana i dodaje da danas žene, koje su majke, jedva preživljavaju, pritisnute imperativima, zahtevima sredine da budu savršene, što nije moguće, a nije ni normalno.
Svojoj ćerki Dorotei je, međutim, davala više slobode, a tepanje je bilo sastavni deo komunikacije. Trudila se da manje radi, dok je ona odrastala, čak je odbijala brojne ponude, koje se nisu činile adekvatnim, iako im je u to vreme bio potreban novac, ali pomisao da će ćerka kasnije gledati neke projekte kojima se ne ponosi, odvratila je od, popularno nazvanih, „tezgi“.
Dorotea je izrasla u samouverenu i odlučnu osobu, koja, kaže Suzana, nikada majku ni za šta nije pitala, već je samo saopštavala sopstvene odluke.
„Tako je bilo i kad je zatrudnela, samo mi je rekla da je trudna sa dečkom, kolegom sa fakulteta. Šta sam drugo mogla, pitala sam je: ‚Hoću li ga bar upoznati?‘“, kroz smeh se seća naša poznata glumica.
U to vreme, pored pune podrške koju je pružila detetu, okolina je razočarala, i dušebrižnici, koji kao da su „najboljim namerama hteli da je vode u pakao“. Srećom, nije ih slušala i sve se dobro završilo.
Ona opisuje koliko se metode vaspitanja dece razlikuju danas u odnosu na period kad su njeni roditelji bili mladi. Pita se odakle danas ti „narativi“ i zašto nas društvo bombarduje njima.
Objašnjava zašto je ženama koje su danas majke, pa još imaju i posao, mnogo teže nego pre nekoliko decenija. Otkriva nam takođe, kako je reagovala kad je saznala da joj je ćerka trudna, a bila je na prvoj godini fakulteta i šta joj je tada rekla.
Naglašava koliko je podrška roditelja važna u svakoj situaciji u životu, i zašto ipak treba biti optimista. Otkriva nam tajnu opstanka porodice i braka, čije su ogledalo, upravo, njena ćerka i zet.
Suzana priznaje da nije merodavna da govori o braku, jer se rano razvela, ali ističe da je sada u šestoj deceniji srećno zaljubljena. Posle svega što je prošla u ličnom iskustvu, ali i kroz Dorotein brak i porodicu, zaključuje da je upravo uzajamna ljubav jedina važna. -
Nenad Kulačin i Marko Vidojković, autori podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar, loš, zao", snimili su još jednu urnebesnu epizodu!
U prvom delu emisije autori su bezuspešno tražili Oskarov obraz, koji je nestao kada je predsednik zloupotrebio atentat na slovačkog premijera sebi za reklamicu. Zaključili su kako su sagovornici na skupu u Kotoru napravili od Oskara Kotorsku krempitu, pozdravili su najveći protestni (prosvetni) skup ove godine, a Vidojković je prepričavao svoje traume sa suđnja po Šapićevoj tužbi.
Gost, idealan za ulazak u finiš predizborne trke, koautor kultne emisije "Marka žvaka" i građanski aktivista, Dušan Čavić!
Dušan je prepričavao sopstvena mračna iskustva s agresivnim i pomahnitalim Šapićem, ali je detaljno opisao i ponašanje naprednjaka i njihove strategije na lokalu, pre svega u bloku, gde je Čavić odavno na prvoj liniji borbe za bolje društvo. Gost nema sumnju da na predstojeće izbore mora da se izađe.
U Magarećem kutku moći ćete da čujete zašto Kruna Una neće postati voditeljka DLZ. -
Pred vama je nova epizoda Podcasta Snaga uma o snazi integriteta sa majorom policije Katarinom Petrović, koja je već deset meseci suspendovana zbog sumnje da je zloupotrebila službeni položaj, time što je iz informacionog sistema MUP-a preuzela policijski izveštaj sa uviđaja saobraćajne nezgode, u kojoj je učestvovao bivši direktor Elektromreža Srbije Nikola Petrović. Katarina je za mnoge u međuvremenu postala simbol hrabrosti i otpora kakvom se nadaju u policiji. Sa vremenske distance ona govorila o odluci da progovori koja joj je promenila život. Govorila je i o svojim principima, nepisanim pravilima u policiji, o načinima na koje se policijski posao menjao tokom godina, o sistemu, kao i o tolerisanju korupcije koja se često odvija pred našim očima.
-
Ne zarađujemo dovoljno da bi nam stambeni kredit bio tehnička stvar, kredit je naš novac iz budućnosti.
Nema jeftinog kredita, zato ne postoji ni idealno vreme za njegovo podizanje.
Banke su prodavnice novca, nisu servis građana, zato se cenkajte, i ne pristajte odmah na ponuđeno.
Banke u Srbiji imaju monopol zato su krediti skupi. Visina kamate je vezana za rizik zemlje u kojoj se podiže kredit, tj. tržište cena. Kamate na stambene kredite u Srbiji se kreću od 6 do 8 odsto.
Gost: Dušan Uzelac, portal Kamatica -
U najranijem detinjstvu, pre nego što deca počnu da govore, u rukama im je telefon, a u sve većem broju slučajeva, ti mališani u kasnijem adolescentskom dobu, upadaju u vrtlog virtuelnog sveta, odnosno bolesti zavisnosti od interneta, priča u novoj Mamazjaniji doktor Ivica Mladenović, psihijatar, psihoterapeut i subspecijalista za bolesti zavisnosti.
Prvi simptomi javljaju se rano, ali ih roditelji primete kasno. Najčešće se, prema rečima doktora, na sve načine trude da sami „izleče“ dete, ali su to često pogrešne metode, pa kad iscrpe sve druge načine, dolaze kod stručnjaka.
Ono što je glavni problem je zajedničko vreme roditelja i dece, koje sve češće izostaje.
„Umesto da provode sa detetom više vremena, da igraju društvene igre, da zajedno crtaju, čitaju, da u kuću i posle napornog dana uđu nasmejani, koliko god da im je teško, roditelji deci zabranjuju telefone i igrice, a istovremeno se ne odvajaju od svojih aparata. Model je važan, ne razgovor“, objašnjava doktor Mladenović.
Deca koja su ogrezla u zavisnost bilo koje vrste, pa i one virtuelne, zapravo beže od svojih porodica, koje se ne bave njima. Roditeljima je lakše da je dete u sobi po ceo dan sa telefonom, a simptome zavisnosti primete onog trenutka kad pokušaju da mu taj telefon oduzmu, priča psihijatar.
Na lečenju od zavisnosti od interneta i igrica, roditelji su veći problem nego deca.
„Svi roditelji vole svoju decu i normalno je da žele da im pomognu onda kad primete da su stvari izmakle kontroli. Međutim, to vreme je uvek problematično. Dok su deca na telefonima, roditelji su na poslu, pa potom na svojim telefonima, nema se vremena za dete. Kad im kažemo da lečenje zahteva da uzmu bolovanje dva meseca, posvete se detetu, koje neće ići normalno u školu, ni tada mnogi ‚nemaju vremena‘“, ističe dr Mladenović.
On otkriva kako da znamo da nam je dete zavisnik, odnosno koji su prvi simptomi zavisnosti od virtuelnog sveta i znaci za uzbunu. Takođe savetuje kada je vreme da roditelji potraže stručnu pomoć za svoje dete, ali i celu porodicu.
Doktor u razgovoru za Mamazjaniju objašnjava zašto dete postaje zavisnik i upozorava na najčešće greške koje roditelji prave.
Kroz razgovor daje primere pozitivne prakse u svetu i opisuje kako su pojedine zemlje sistemski smanjile bolesti zavisnosti kod dece.
U razgovoru sa poznatim psihijatrom, dotakli smo se i sistemsog rešavanja problema bolesti zavisnosti koje su sve učestalije kod adolescenata, kao uzimanje različitih vrsta narkotika, koji su u našoj zemlji finansijski dostupni najmlađima. Ipak, doktor naglašava da je zavisnost od interneta, igrica, društvenih mreža, trenutno najproblematičnija, a da je po intenzitetu i simptomima, u istom nivou kao najopasnija droga – heroin. -
Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" stigla je da vam ulepša ovaj nezgodni maj.
Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije gledali u pasulj kako će se završiti drama sa opozicionim listama, čestitali su Šapiću novo nasilništvo nad građanima, a Chodi jer je u svojstvu "novinara" sa pet metara sa divljenjem gledao druga Sija.
Gošća je novinarka i Tviter zvezda, Biljana Lukić!
Iako dijametralno suprotnih stavova kad je reč o izlasku na izbore, Lukić i Vidojković su pokazali kako bi trebalo da izgleda kultura opozicionog dijaloga. Nenad Kulačin je ubeđivao Vidojkovića da ne zna matematiku, a sa Biljanom se manje-više-manje slagao.
Na kraju, jasna poruka svima koji su protiv režima, naročito glasačima: mir, mir, mir, niko nije kriv.
U Magarećem kutku moći ćete da vidite Sarapinu transformaciju u Superhika. -
Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma koja je posvećena snazi dobre muzike i snazi kulture u našim životima. Beogradska filharmonija je svakako simbol ne samo dobre, nego i najbolje muzike, pa upravo iz ove institucije dolaze sagovornice današnje epizode: Jelena Milašinović, PR i Svetlana Radovanović, prva violina.
Jelena i Svetlana govore o načinima na koje klasična muzika može da poboljša kvalitet naših života, stanje duha pa i mentalno zdravlje, o Beogradskoj filharmoniji i o borbi za izvrsnost u kulturi u vremenu u kom je ona zabrinjavajuće skrajnuta, ali i o bogatstvu koje donosi rad vek u profesiji koju smo izabrali srcem, a ne novčanikom. -
Od milijardu i dvesta miliona evra beogradskog budžeta, 200 miliona ode na nameštene tendere i propale projekte.
Subvencijama ćemo pomoći građanima da se priključe na daljinsko grejanje i pređu na čiste vidove grejanja, a zagađivače ćemo kažnjavati.
Samo kvalitetan javni prevoz može da reši problem saobraćajnih gužvi u Beogradu. Potrebno je optimizovati linije, uvesti žute trake i izgraditi infrastrukturu za dvotočkaše.
47 posto građana koristi javni prevoz, 27 posto automobil, 24 posto pešači, oko 2 posto je motociklista, biciklista i vozača trotineta. Te parametre moramo menjati modernizacijom saobraćaja.
500 miliona evra grad planira da plati za period od 10 godina privatnicima za linije gradskog prevoza na potezima 100 i 700. Umesto guranja profita u tuđe ruke, grad bi morao da uloži u GSP i preuzme primat u gradskom prevozu.
Kada bi svaki poslodavac u Beogradu uplaćivao po 1000 dinara mesečno direktno GSP-u, to bi pokrilo pola troškova javnog prevoza.
Gradska vlast ne želi da reši problem kanalizacije i energetske efikasnosti, iako novca u budžetu ima.
Umesto što je grad potrošio milion evra na reklamne bilborde vlasti, za taj novac su mogli da izgrade dečiji vrtić.
Gost: Dobrica Veselinović, Kandidat za gradonačelnika Beograda, Koalicija "Biramo Beograd" -
Da su odnosi među partnerima, mužem i ženom, mamom i tatom, stub svake porodice i da je rad na tim odnosima ključan za njen opstanak, otkriva nam Jelena Njegomir, koja je po struci dizajnerka enterijera, ali sama kaže da se kao trener svesnog roditeljstva i emocionalne pismenosti više bavi ljudima, njihovim emocijama i odnosima. U novoj epizodi našeg podkasta govori o odnosu sa svojom pokojnom majkom, svima dobro poznatom pevačicom Merimom Njegomir, opisuje i različite metode rada na sebi, suočavanju sa bolom, ali i odnosima sa partnerom, decom, u teoriji i u praksi iz sopstvenog iskustva nje, kao majke četvoro dece.
Rad na sebi, važan je isto kao i rad na partnerskim odnosima, priča u Mamazjaniji Jelena, koja daje različite savete i predloge kako unaprediti ove odnose i sačuvati porodicu na okupu. Ona ističe da je u današnje vreme pred majkama imperativ savršenosti, koji se sve trude da ispune, a koji ne treba da bude prioritet.
„Sudovi, prašina, veš, posao, sve to prolazi i prođe, ali šta ostaje, gde nam je vreme sa decom, sa partnerom. Deca brzo rastu i brzo će doći dan kada im više nećemo biti potrebni, na način na koji im trebamo kada su mali i to vreme sad treba iskoristiti“, kaže Jelena, koja je majka četvoro dece, od kojih najmlađe ima samo jednu i po godinu, a najstarije 12.
Ona je u emisiji govorila o metodama vaspitanja i svesnog roditeljstva, na koje se različito gleda. U vreme našeg detinjstva batine i kazne bile su uobičajene i dobro dete bilo je poslušno dete, pa pristalice te metode na svesno roditeljstvo gledaju kao na „pamučno“, odnosno previše nežno.
„Nije to baš tako, jer i u svesnom roditeljstvu postavljaju se granice i znaju se pravila ponašanja u kući i van nje. Pravila međutim, treba da poštuju i roditelji i deca, a ako roditelj nije dosledan i popušta prečesto, onda ne treba da se nada da će i dete raditi kako mu se kaže“, objašnjava naša gošća.
Jelena savetuje kako da radimo na sebi, ali i na odnosu sa partnerom i objašnjava šta znači svesno roditeljstvo.
Takođe, ona upozorava da savremeni imperativi savršenog roditeljstva negativno utiču na majke, a opisuje i male rituale kojih se pridržavaju ona, njen partner i njihovo četvoro dece, kako bi porodica opstala na zdravim osnovama.
Ističe da je važno da roditelji pred decom ispoljavaju svaku emociju i da probleme „ne guraju pod tepih“.
U razgovoru za Mamazjaniju, Jelena se osvrnula na svoj izuzetno blizak odnos sa majkom Merimom i na gubitak koji je ostavio dubok trag. Ona priča da je nemoguće pripremiti se na odlazak roditelja, bez obzira na to koliko neko ima godina, a da u trenutku kada saznate da vam je majka ili otac preminuo, svako se momentalno vrati u stanje deteta i sve druge uloge se gube, ostaje samo ta jedna, koja inače živi uvek u nama, samo je često zaboravljamo. -
Jedini podkast u ovom delu sveta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", iznedrio je novu spektakularnu epizodu u jeku predizbornog ludila.
Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije ocenjivali domaći zadatak koji je premijer Čela u skupštini čitao četiri sata, pokušavali da provale ko je baba koja sedi na zadnjem sedištu Oskarovog busa zaglavljenog u surčinskom blatu, a aplaudirali su predsednikovoj mirotočivoj reakciji na apel članova PEN-a za mir na Zapadnom Balkanu.
Ono što ovu epizodu čini apsolutnim hitom je gost, kandidat Kreni-promeni za beogradskog gradonačelnika, Savo Manojlović!
Savo je predstavio svoj program za reanimaciju glavnog grada, odgovarao na provokacije bojkot-botova, po stoti put je ponovio da neće nikada sarađivati sa "mafijaškim režimom" Aleksandra Vučića, a na svaki pokušaj razgovora o svađama u opoziciji prekidao je tvrdnjom da to samo izaziva apatiju, u trenutku u kom je potrebna opšta mobilizacija opozicionih glasača, da bi Šapić izgubio na beogradskim izborima. Savo je voditeljima dao bedževe, a Nenad Kulačin je spasio intervju, pošto se glasač Vidojković sve vreme slagao sa gostom.
U Magarećem kutku moći ćete da vidite najviši domet u karijeri Milice Zanoktice.
DLZ, samo na našem portalu! -
Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, o snazi solidarnosti i borbe za ono u šta verujemo, sa novinarkama Jovanom Gligorijević (Vreme) i Tamarom Urošević (TV N1).
Kao novinarke koje se bave društveno odgovornim temama, Jovana i Tamara su članice grupe Novinarke protiv nasilja, koja je sad već važan deo istorije našeg novinarstva, na polju zalaganja za etičko izveštavanje o nasilju prema ženama.
Iz te perspektive ispričale su svoje priče. Kako se nose sa teškim pričama koje novinarski obrađuju? Koliko je novinarkama važna podrška koju pružaju jedne drugima? Kako je u Srbiji izgledala borba za medijsko dostojanstvo žrtava nasilja nekad, a kako izgleda danas? Šta sve stoji iza naslova, TV priloga i priča koje poštuju javni interes, a šta je iza medijskih sadržaja koji zarad klikova i tiraža uništavaju živote?
Ovo su samo neka od pitanja koja su pokrenuta u ovom razgovoru, koji pruža uvid u jedno veoma važno polje medijske mašinerije. -
Bliskost, razumevanje, poštovanje izviru iz širokih osmeha poznatih novinara, bračnog para Aleksandra i Jelene Gajšek, koji su brojnim anegdotama, šalama, ali i ozbiljnim savetima, porukama i životnim iskustvom, ispunili studio Mamazjanije, uoči uskršnjih praznika, kroz priču o svom braku dugom više od 20 godina i najvećim ljubavima, Anji (23), Teodori (19) i Andreju (13).
Deca su im moderna, a odgajana u tradicionalnom duhu. Ono čemu su Aleksandar i Jelena uvek težili je da im deca budu skromna, što je u današnje vreme, nažalost, osobina koja je retka i teško se stiče i održava. U razgovoru za Mamazjaniju pričaju koliko su ponosni na najstariju ćerku Anju, kojoj ništa nije teško, čak ni da pre zore ustaje i ide na posao, pa iako je moglo biti drugačije, ona je odabrala teži, ali možda lepši put.
U kući Gajšeka, Jelena je organizator, a oboje ističu da je dobra organizacija doprinela opstanku porodice u savremeno doba, u kojem je vreme najveća dragocenost i čini se nemoguće napraviti pauzu za predah. Porodica se okuplja na zajedničkom ručku, a uvek se jede za stolom, naglašava Jelena.
Jednoglasno kažu da se sa decom i dalje druže, iako su im ćerke odrasle, ali sada se njihovim okupljanjima, „pesničkim večerima“, pridružuju i drugari njihove dece, što im govori da ih vreme još „nije pregazilo“ i da deca, čak ni u adolescentskom periodu, ne moraju biti otuđena.
„U pubertetu su ćerke prestale da mi se poveravaju i malo sam se zabrinuo, a onda sam negde pročitao kako se sa 25 vraćaju roditeljima, pa evo čekamo tu 25.“, sa osmehom kaže Aleksandar, dok Jelena povremeno dobacuje sa šalama, koje kod oboje u trenutku izmame osmeh, a on govori da su u pitanju dvoje ljudi, koji su zajedno neuništvi.
Aleksandar i Jelena opisuju nam šta to znači tradicionalno vaspitanje i daju recept za održanje porodice u današnje vreme razvoda, individualnosti, otuđenosti.
Oni otkrivaju koji je tajni sastojak uspeha njihovog dugog braka i skladne porodice, i da mladi danas mogu biti moderni i religiozni u isto vreme.
Jelena se sa osmehom seća kako je to Aleksandar privukao „zdravim pogledom na svet“ kad su se prvi put sreli, ali i kako danas izgleda priprema zajedničke emisije, da li ih i koliko posao zbližava ili razdvaja.
U njihovoj kući poštuje se religija, ali decu nikada nisu pritiskali da odlaze u crkvu ili da poste. Međutim, sada kod ćerki primećuju da se vraćaju religijskim vrednostima, iako vode moderne i urbane živote. One dokazuju da je i to moguće.
Takođe, u razgovoru o religiji i crkvi, Jelena otkriva da li je istina da religiozni ljudi imaju predrasude prema homoseksualcima i koliko su zapravo mnogi u zabludi, jer „ako si normalan, gledaćeš kakav je neko čovek, i to je jedino što treba da nas zanima“. -
Stigla je nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao"!
Nenad Kulačin i Marko Vidojković ušli su u blagu euforiju zbog toga što će Ivica Dačić posle 10 godina ponovo postati ministar policije, kladili su se u 100 dinara da li će Đilas ipak izaći na izbore, a jedan od voditelja se zahvalio Kruni Uni sa Hepija zbog uspostavljanja pristojne komunikacije između "zaraćenih" novinarskih strana.
Gost, frontmen jednog od najpoznatijih beogradskih pank bendova, Dža ili bu, Sabljar!
Sabljar je pričao o tome kako je kad ti masovno ubistvo obeleži kraj u kome živiš ceo život, savršeno se uklopio u pank rečnik DLZ govoreći o režimu, predsedniku, opoziciji i muzičkoj sceni u Srbiji, a učestvovao je sa 100 dinara i u pomenutoj opkladi.
U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako se komunista moli Bogu. -
Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, sa politikologom Bobanom Stojanovićem o sistemima moći u opoziciji i u vlasti, o komunikaciji i porukama koje nam od izbora do izbora šalje vlast i koje šalje opozicija, ali i o tumačenju političkih dešavanja u vremenu u kom se čini da je informacija, izjava i odluka previše, a realnih događaja premalo.
- Visa fler
