Avsnitt
-
85 - Podržite nas na Patreonu https://www.patreon.com/c/HistoryCast
Ovu epizodu omogućili su vam naši sponzori na Patreonu.
U ovoj epizodi istražujemo jedan od najdramatičnijih događaja u nacističkoj Nemačkoj - Noć dugih noževa. Ova krvava čistka, koja se dogodila između 29. juna i 2. jula 1934. godine, zauvek je promenila tok Hitlerove vlasti i obeležila početak brutalne nacističke tiranije.
Kako su ambicije, strahovi i politički manevri doveli do toga da Hitler eliminiše svoje najbliže saradnike? Ko je bio Ernst Rem i zašto je SA, nekadašnji stub nacističkog pokreta, morala biti uništena?
Kroz priču o krvavom obračunu unutar nacističkog režima, istražujemo kako je Adolf Hitler iskoristio političku paranoju, unutrašnje sukobe i brutalne metode da učvrsti svoju moć. Šta je zapravo pokrenulo ovu čistku? Ko su bile žrtve, a ko profiteri ovog događaja? I, najvažnije, kako je ova noć oblikovala sudbinu Nemačke, ali i sveta u godinama koje su usledile?
U ovoj epizodi naši istoričari Ivan Drljača i Nikola Đukić pružiće vam detaljan uvid u spletke, izdaje i paranoju iza kulisa nacističke vlasti. Tu su i priče o ključnim figurama poput Ernsta Rema, Jozefa Gebelsa, Hermana Geringa i Hajnriha Himlera, kao i analiza uticaja ovog događaja na nacistički režim i međunarodnu politiku.
Pridružite nam se i podržite naš rad na Patreonu kako biste dobili pristup ovoj i drugim ekskluzivnim epizodama. Zajedno otkrivamo slojeve istorije i čuvamo je od zaborava. Ostavite svoje utiske u komentarima, podelite s prijateljima i ne zaboravite - vaša podrška čini mogućim ovakve epizode! Hvala vam što ste deo našeg HistoryCast putovanja. Pratite nas i na YouTube kanalu i društvenim mrežama - linkovi u opisu videa ⬇️
-
U specijalnoj uskršnjoj epizodi otvaramo jednu od najsnažnijih i najdubljih tema u istoriji čovečanstva – stradanje Isusovo i njegovo značenje, ne samo za hrišćansku veru, već i za civilizaciju, umetnost i samu ideju čoveka u tradiciji naroda koji su prihvatili hrišćanstvo. Istoričarka umetnosti Jovana Milovanović ovog puta ugostila je teologa Vukašina Milićevića, sa kojim vodi razgovor koji seže daleko izvan granica podkast formata. Zajedno nas uvode u priču o tome kako je jedno stradanje postalo osnova nove vere, nove etike, ali i novih oblika umetničkog izraza. Zašto krst? Zašto muka? Kako se u smrti rađa nada i zašto rana postaje mesto isceljenja? Govorimo o tome kako su prvi hrišćani razumeli ono što se dogodilo na Golgoti, kako se crkva rađala iz traume. Zašto je Isus morao da strada? Kako su hrišćani vekovima kroz liturgiju, ikone i arhitekturu čuvali živi plamen jednog događaja koji se desio u rimskoj provinciji Judeji, a odzvanja kroz epohe? Kako je Crkva nastajala iz senke krsta? I šta nam sve to govori danas, dok i dalje tragamo za smislom u svetu koji često izgleda kao da puca po šavovima?
-
Saknas det avsnitt?
-
84 - 🎬Pridružite se našem Patreon kanalu, podržite nas i gledajte ekskluzivne sadržaje! 🔗https://www.patreon.com/historycast
Dobrodošli u novi nastavak našeg serijala o Drugom svetskom ratu. U ovoj epizodi zaranjamo duboko ispod površine Atlantskog okeana – u najmračniju i najdužu bitku ovog globalnog sukoba. Bitka za Atlantik nije imala bojišta u klasičnom smislu – to je bio dugotrajan rat iscrpljivanja, sa nevidljivim neprijateljima ispod površine mora, uz šifrovane poruke, radarska otkrića, špijune, konvoje i kontranapade, koji su odlučivali o sudbini rata. Bio je to rat za kontrolu nad životno važnim transportnim putevima. Saveznici, pre svega Velika Britanija, zavisili su od dotoka hrane, nafte, sirovina, oružja i trupa iz Sjedinjenih Američkih Država i Kanade. Bez tih konvoja, Britanija bi ekonomski i vojno kolabirala, a nacistička Nemačka bi mogla lakše ovladati Evropom. Hitler i komandanti Kriegsmarine (nemačke ratne mornarice), naročito admiral Karl Denic, želeli su da preseku te pomorske rute uz pomoć podmornica i tako izgladne Britaniju i onemoguće bilo kakvu savezničku invaziju na kontinent. Kako je izgledala svakodnevica mornara u hladnim vodama severnog Atlantika? Koja su bila oružja i taktike koje su preokrenule tok ove pomorske drame? Kako je okean postao bojno polje u kojem se sukobljavala ne samo vojna sila, već i ljudska volja? I zašto je kontrola nad okeanom bila presudna za opstanak Britanije, a potom i za konačnu pobedu Saveznika? Pridružite nam se i uz naše istoričare Nikolu Đukića i Ivana Drljaču otkrijte kako je rat odlučivan daleko od rovova, u borbi protiv dubine, tame i vremena.
-
Beograd je kroz svoju istoriju nebrojeno puta menjao lice - ratovi, političke odluke i urbanistički zahvati odnosili su delove grada, brišući simbole epoha koje su ostavili iza sebe. U ovoj epizodi istražujemo sudbinu nekih od najpoznatijih zdanja Beograda koja su nestala ili su u ruševinama - Hotel Jugoslavija, Pošta Beograd 2 i Generalštab. Razgovaramo i o Sajmu, još jednom simbolu grada kojem preti nestajanje. Kako je Hotel Jugoslavija, nekada simbol luksuza i jugoslovenskog prosperiteta, završio u 'starom gvožđu'? Šta se dogodilo sa Poštom Beograd 2, jednom od ključnih tačaka beogradske komunikacije? I kako su razaranja Generalštaba promenila izgled Nemanjine ulice, ali i kolektivno sećanje Beograđana? Zašto je Generalštab toliko važan? Razgovaraćemo o društvenim, političkim, pa čak i vojnim razlozima ovih rušenja, ali i o tome kako se grad nosi sa sopstvenom prošlošću - da li briše tragove ili ih ostavlja kao podsetnik? Sa vama danas istoričarka umetnosti Jovana Milovanović i gošća i koleginica Vladana Putnik Prica iz Instituta za istoriju umetnosti.
-
83 - 🎬Pridružite se našem Patreon kanalu, podržite nas i gledajte ekskluzivne sadržaje! 🔗https://www.patreon.com/historycast
U ovoj epizodi pridružite se istoričarima Nikoli Šipki i Nikoli Đukiću u izuzetno zanimljivom razgovoru o jednom od najkontroverznijih i najtragičnijih sukoba XX veka - Vijetnamskom ratu. Šta je zapravo Vijetnamski rat značio za svet u vreme kada su se dve supersile nadmetale za globalnu dominaciju? Kako su ideologije Hladnog rata podelile ne samo države, već i porodice, gradove i ljudske sudbine? Koje su priče vojnika ostale skrivene u prašumama jugoistočne Azije, a koje se i danas prepričavaju kao opomena? Analiziramo ne samo vojne strategije i političke odluke već i ljudsku stranu sukoba.
-
Kako je izgledalo jutro 6. aprila 1941. u Beogradu? Građane su u sred noći budili zvuci sirena, a već nekoliko sati kasnije nad grad su se nadvili avioni Luftvafea, donoseći smrt i razaranje. Tog kobnog dana Beograd je postao poprište užasa, a ulica po ulica, dom po dom, bili su pretvoreni u zgarišta. U ovoj epizodi, zajedno sa našom istoričarkom umetnosti doktorkom Jovanom Milovanović i posebnim gostom, profesorom Radosavom Tucovićem iz Instituta za savremenu istoriju, istražujemo ne samo tragične događaje tog dana već i ono što je usledilo. Kako su preživeli Beograđani nastavili sa životom među ruševinama? Koji su simboli stradanja, a koje su priče o ljudskoj snazi i otporu ostale u sećanju? Otkrićemo kako je bombardovanje oblikovalo društvenu i kulturnu scenu glavnog grada, ali i kako je umetnost našla put da sačuva sećanje na taj strašni trenutak. Pridružite se ovoj uzbudljivoj epizodi u kojoj istorija oživljava kroz sećanja, analize i fascinantne priče iz života Beograda tokom Drugog svetskog rata.
-
🎬Pridružite se našem Patreon kanalu, podržite nas i gledajte ekskluzivne sadržaje! 🔗https://www.patreon.com/historycast
Ovoga puta, olovku scenariste dali smo upravo vama – našoj sjajnoj zajednici! Umesto unapred pripremljenog scenarija, spremili smo kafu, piće, uključili mikrofone i dali prostor vašim sjajnim pitanjima koja su nas nasmejala, zbunila, ali i izazvala da duboko zaronimo u istoriju. U ovoj nesvakidašnjoj epizodi, naši istoričari se snalaze u izazovima vaših pitanja, objašnjavaju anegdote koje su promakle istorijskim udžbenicima, razbijaju popularne mitove i – što je najvažnije – otkrivaju vam da istorija nisu samo datumi i činjenice, već živopisne priče prepune drame, humora i čudnih obrta.
Udobno se smestite, sipajte omiljeno piće, i uživajte dok zajedno otvaramo Pandorinu kutiju istorijskih pikanterija. I u ovoj epizodi bilo je zanimljivih obrta, rasprava, suprotstavljenih mišljenja i kvalitetnog verbalnog fajta. Na vaša pitanja odgovarali su istoričari Nikola Đukić, Nikola Šipka, Ivan Drljača i istoričarka umetnosti Mina Radovanović.
-
Danas govorimo o državi u kojoj se režim urušava brže nego kula od karata, gde diktator preko noći od "vođe naroda" postaje begunac u sopstvenoj zemlji, a dotadašnji saborci neuhvatljivom brzinom menjaju strane. Dobro došli u Italiju 1943. godine – mesto gde je fašizam pao na najdramatičniji mogući način. Kada se saveznički vojnici iskrcavaju na obale Sicilije u julu 1943, Evropa je već četiri godine u plamenu. Iako oči sveta gledaju ka istoku i epskim okršajima na sovjetskom frontu, jedan novi, iznenađujući front otvoren je upravo na vratima Hitlerovog saveznika – Musolinijeve Italije. Naša dva sjajna istoričara, Nikola Đukić i Nikola Šipka, vode vas kroz splet neverovatnih događaja koji su zauvek promenili tok Drugog svetskog rata.
-
Podržite nas i na Patreonu patreon.com/historycast
U nedeljnoj epizodi HistoryCasta, istoričarka umetnosti Jovana Milovanović ugostila je Srđana Ercega, poznato lice i glas koji pamtite sa staza Formule 1, Moto GP-a i NFL-a, vlasnika @InfinityLighthouse i kolegu iz sjajnog podkasta LAP 76. Zajedno vas vode na spektakularnu vožnju kroz vreme i otkrivaju fascinantnu istoriju automobilskih trka, od beogradskih ulica između dva svetska rata do legendarnog Le Mana i zlatnog doba Formule 1. Kako su prvi trkači automobila osvojili Srbiju, ko je bio domaći pionir brzine i kakva je veza između istorije, tehnologije i mirisa spaljenih guma?
-
Podržite nas i na Patreonu patreon.com/historycast
80 - U novoj epizodi upoznajemo najdugovečnijeg srpskog vladara, čija je vladavina obeležila crnogorsku istoriju – od borbi na bojnom polju do diplomatskih salona Evrope. Bio je pesnik i ratnik, tradicionalista i reformator, knjaz pa kralj. Ko je zaista bio Nikola I Petrović Njegoš, veći Srbin od bilo kog srpskog valdara, i kakvo je nasleđe ostavio Crnoj Gori? Istoričari Ivan Drljača i Nikola Đukić vode vas kroz živopisnu priču o monarhu koji je svojom harizmom osvajao evropske dvorove, ali i suočavao se sa izazovima koje su nosila burna vremena prelaza iz 19. u 20. vek. Čućete i kako je Nikola bio nazvan "prvi tast Evrope", budući da je njegove ćerke i sinove povezao bračnim vezama sa najznačajnijim evropskim dinastijama, uključujući rusku, srpsku i italijansku kraljevsku porodicu. Otkrićete kako je kralj Nikola bio jedan od najproduktivnijih vladara-pesnika svog vremena, autor tradicionalne crnogorske himne "Onamo, 'namo". Biće reči i o njegovim diplomatskim potezima, poput čuvenog međunarodnog priznanja crnogorske nezavisnosti na Berlinskom kongresu 1878. godine, kao i o odnosu sa savremenicima poput kralja Milana Obrenovića i kralja Aleksandra Karađorđevića. Spremite se za epizodu punu anegdota, malo poznatih činjenica i zanimljivih pogleda na život čoveka čija legenda živi do danas.
-
Podržite nas na Patreonu patreon.com/historycast
U ovoj epskoj epizodi, istoričari i kumovi Nikola Đukić i Nikola Šipka vode vas kroz jednu od najdramatičnijih borbi antičkog doba - Punske ratove! Ko je zaista bio moćniji - Rim sa svojom neumoljivom disciplinom ili Kartagina sa svojim genijalnim strategijama i neustrašivim Hanibalom? Kako su ove tri brutalne konfrontacije zauvek promenile tok istorije i oblikovale budućnost Mediterana? Kako je sve počelo? Rim i Kartagina, dve moćne civilizacije, dugo su koegzistirale, ali kada su interesi sudarili na Siciliji, svet je utonuo u sukob koji će trajati preko jednog veka. Šta je presudilo? Diplomatske spletke, vojna genijalnost ili čista upornost? Da li je prelazak Alpa sa slonovima bio vojni podvig veka ili sumanuta avantura? Kako je Hanibal umalo oborio Rim na kolena? Kakvu ulogu su imali rimski generali poput Scipiona Afričkog i kako su preokrenuli sudbinu Rima? Treći Punski rat nije bio samo sukob - bio je to čin potpunog istrebljenja. Zašto su Rimljani otišli tako daleko da izbrišu Kartaginu sa lica zemlje? Da li su se plašili novog Hanibala ili je u pitanju bila čista osvetoljubivost? Sa strašću pravih istraživača i uz već poslovičan britki humor, Nikola & Nikola raskrinkavaju mitove, analiziraju ključne bitke i otkrivaju detalje koji su ostali u senci istorijskih zapisa. Od prvog sukoba na Siciliji, preko čuvenog prelaska Alpa sa slonovima, pa sve do potpunog uništenja Kartagine - ovo je priča o moći, osveti i neumoljivom usponu Rima.
-
Podržite nas i na Patreonu patreon.com/historycast
Kada je papa Julije II dela Rovera pozvao Mikelanđela da oslika plafon Sikstinske kapele, umetnik nije bio oduševljen - zapravo, bio je besan. Smatrao je sebe vajarem, a ne slikarom, i uveren da ga zaverenici u papinom dvoru žele poniziti, prihvatio je zadatak nevoljno. Ipak, ono što je usledilo nije samo jedan od najambicioznijih poduhvata renesanse, već i umetničko delo koje će vekovima oblikovati percepciju umetnosti i religije. U ovoj epizodi, naša istoričarka umetnosti Jovana Milovanović i njen kolega Nikola Piperski otkrivaju kako je Mikelanđelo, sam u ogromnoj kapeli, ležeći na improvizovanoj skeli, proveo godine boreći se s bojama, vlažnim malterom i neprestanim pritiscima Vatikana. Da li je Stvaranje Adama zaista inspirisano anatomijom ljudskog mozga? Kako je umetnik u freske sakrio kritiku crkve? I zašto je Mikelanđelo do kraja života gajio prezir prema onima koji su ga naterali da stvara ovo remek-delo? Pridružite nam se u istraživanju Sikstinske kapele - umetničkog, političkog i ličnog bojišta jednog od najvećih majstora renesanse.
-
78 - Zamislite narod koji gubi domovinu, ali ne veru i nadu. Tako počinje jedno od najpotresnijih poglavlja srpske istorije. Prvi svetski rat je, 1916. godina. Vojska na izmaku snage, narod u izgnanstvu i ostrvo koje je postalo dom umornih duša. Ova epizoda vodi nas na Krf - mitsko mesto srpske istorije i utočište srpske vojske i naroda u Jonskom moru. Naši istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača danas pričaju o poslednjem pogledu na domovinu i nadi koja se rađala među maslinama i borovima ovog grčkog ostrva.
-
77 - Leto 1943. godine. Na beskrajnim stepama Sovjetskog Saveza sprema se najveća tenkovska bitka u istoriji. Hitler polaže sve nade u operaciju „Citadela“, poslednji pokušaj da preokrene tok rata na Istočnom frontu. Sa druge strane, Crvena armija je spremna, odlučna da slomi nemačku ofanzivu i zapečati sudbinu Trećeg rajha. Kako je sovjetska obaveštajna služba preduhitrila Vermaht? Kakvu su ulogu odigrali moćni T-34 i nemački „Tigar“ i "Panter"? I zašto je ova bitka označila početak kraja nemačke ratne mašine? U ovoj epizodi, još jednom nastavku serijala HistoryCast podkasta o Drugom svetskom ratu, zaranjamo u srž operacije Citadela, analiziramo strategije obe strane i otkrivamo kako je sovjetska odbrana izdržala nalet nacističke ratne mašinerije. Pričamo o legendarnim tenkovskim duelima, taktikama, sudbonosnim odlukama i hrabrosti vojnika na obe strane. Kako je ova bitka postala prekretnica rata na Istoku? O tome danas kumovi, istoričari Nikola Đukić i Nikola Šipka. Pripremite se za epsku priču o hrabrosti, strategiji i brutalnosti rata - priču o danima kada je gvožđe odlučivalo sudbinu sveta.
-
76 Tog februara 1835. Srbija se budi u duhu revolucije. Dok Evropa i dalje robuje apsolutizmu, Kneževina Srbija donosi ustav koji garantuje prava i slobode kakve mnoge tadašnje države nisu ni sanjale. Narod slavi, knez Miloš zazire, a velike sile – besne. Kako je moguće da jedan mali narod na Balkanu piše pravila koja su previše slobodarska čak i za Zapad? U ovoj epizodi naši istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača, vode nas kroz priču o Sretenjskom ustavu - prvom pokušaju da Srbija postane moderna pravna država. Zašto je bio radikalan za svoje vreme? Kako je zamišljen i ko ga je pisao? I najvažnije - zašto je trajao samo 55 dana? Govorićemo o zakulisnim igrama, strahu velikih sila i viziji jednog naroda koji je želeo da kroči u budućnost, ali se suočio sa surovom realnošću međunarodne politike. Da li su ideali Sretenjskog ustava nestali sa njegovim ukidanjem, ili i dalje žive u našem društvu? Ovo je priča o Srbiji koja je želela više.
-
Istoričarka umetnosti Jovana Milovanović sa kolegom i gostom Bogdanom Petrovićem razgovara o studentskim protestima od '68. do danas, i kulturi i umetnosti. Kako izgleda pobuna kroz umetnost? U ovoj epizodi HistoryCast-a istražujemo estetske i kulturne aspekte studentskih protesta u Jugoslaviji - od revolucionarne 1968. preko 'plišane revolucije' i masovnih demonstracija devedesetih do današnjih studentskih blokada u Srbiji. Kako su plakati, grafiti, muzika i performansi postali deo protesta? Kakvu ulogu su umetnici i intelektualci imali u oblikovanju vizuelnog i simboličkog izraza otpora? Analiziramo sličnosti i razlike između ključnih studentskih pokreta, njihov politički i društveni kontekst, kao i uticaj globalnih trendova na lokalnu pobunu.
-
75 - U ovoj epizodi pričamo o kralju koji svoju titulu nije stekao mačem, već pergamentom i diplomatskim nadmudrivanjem. Stefana Prvovenčanog danas pamtimo kao srpskog kralja koji je postavio temelje srpske državnosti, a čiji put do krune je bio sve samo ne jednostavan. Brat mu je bio kralj i ratnik, otac veliki župan, a on, uvek negde između njih dvojice, razapet između Istoka i Zapada, vere i politike, mača i pera. U ovoj epizodi istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača razgovaraju o intrigama i istorijskim i geopolitičkim okolnostima koje su oblikovale Stefanovu vladavinu. Kako je uspeo da balansira između moćnih suseda - Vizantije, Ugarske i papskog Rima? Koliko je u njegovom usponu presudna bila podrška Svetog Save, a koliko vešte političke igre? Da li je zaista bio slabiji od svog brata Vukana ili je njegova snaga bila u strpljenju i dugoj igri? I šta nam njegovo 'Žitije Svetog Simeona' otkriva o vremenu kada su reči imale moćnu ulogu u politici?
-
Podržite nas na patreonu patreon.com/historycast
Rani pristup regularnim epizodama i ekskluzivne epizode svakog četvrtka
Naš istoričar Ivan Drljača, u razgovoru sa kolegom Lukom Filipovićem, vodi nas kroz studentske proteste 1968. godine - događaje koji su potresli univerzitete širom sveta, kroz koje su studenti, vođeni željom za promenom, pravdom i slobodom, postali pokretači društvenih i političkih transformacija. Priča se razvija kroz dva aspekta: globalni kontekst studentskih revolucija i specifični jugoslovenski odgovor na te promene i poređenje studentskih pokreta i protesta '68. i aktuelnih protesta u Srbiji poslednjih nekoliko sedmica. Ova epizoda osvetljava složenost istorijskih događaja, pokazujući da su studentski protesti bili više od običnih političkih demonstracija - bili su izraz kulturne revolucije, kritika zastarelih normi i pokretač novih ideja o slobodi, jednakosti i aktivnom učešću građana. Detaljno se razmatra i simbolika, retorika i taktike koje su studenti koristili, čime se osvetljava bogatstvo i višeslojnost njihovog pokreta.
-
1915. bila je godina u kojoj je Srbija, na kolenima, postala simbol nepokorenog duha. To nije bila samo godina rata, već godina tuge i snage. Pre nego što su planine Albanije postale poslednji ispit izdržljivosti, Srbija je doživela pad kakav retko pamti istorija. Savezničke nade su se gasile dok su neprijateljske vojske s tri strane zatvarale obruč. Gradovi su razarani, sela spaljivana, a nepokolebljivi duh naroda potresen je epidemijom tifusa, koja je odnela stotine hiljada života. Planovi za odbranu postali su planovi za povlačenje, dok su iscrpljeni vojnici i civili zajedno koračali u neizvesnost. Ovo je priča o kolapsu jedne države koja je ostala uspravna i u ruševinama. Priča o lekarima koji su se borili s bolešću bez resursa, o gladnim porodicama koje su bežale pred neprijateljem i o vojnicima koji su ginuli, ne za pobedu, već za čast. Planine Albanije nisu bile granica - bile su provalija u koju je zakoračio narod u potrazi za spasenjem. Ovo je priča o onima koji su nosili teret domovine na svojim plećima, o tišini snega koji je prekrio poslednje korake i o neugasivom plamenu nade. Kako je jedna mala zemlja, opkoljena i razorena, uspela da pronađe put do vaskrsenja? Ovo je sećanje na suze, korake i snove, ispisano u planinskim vrletima i urezano u istoriju.Kako je jedna mala zemlja, opkoljena i razorena, uspela da pronađe put do vaskrsenja? Ovo je sećanje na suze, korake i snove, ispisano u planinskim vrletima i urezano u istoriju. Naši istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača govoriće danas o toj devetsto petnaestoj, o vojnicima koji su na izmaku snage ostajali da brane ideju slobode, o deci koja su gladna i promrzla sanjala rodnu grudu i o vođama koji su sa svakim izgubljenim čovekom nosili još teži teret odgovornosti. U ovim danima stradanja rođeni su mitovi i heroji - ali i tragedije o kojima se ćutalo. Kako su preživeli, ko im je pružio ruku i kako je ovaj egzodus izmenio sudbinu ne samo Srbije, već i Evrope? Ovo je priča o ljudima koji nisu imali ništa osim vere da dolazi novi dan.
-
Zamislite Pariz krajem 19. veka - šuštanje haljina na bulevarima, svetlost gasnih lampi, ali i slike koje ne slede pravila akademije. U ovoj epizodi zaronićemo u priču o tome kako su umetnici poput Bodlera, Manea, Monea, Degaa, Rodena, Renoara srušili granice i oslobodili umetnost. Kroz objektiv istoričara umetnosti, otkrićemo kako su društvene promene, industrijska revolucija i novi pravci u filozofiji oblikovali ono što danas nazivamo modernom umetnošću. Šta uopšte znači 'moderna umetnost'? Da li je njen nastanak bio trenutak genijalne inspiracije ili rezultat turbulentnih društvenih i kulturnih promena? Šta je to moderno, u svojoj suštini? Moderna umetnost je bila revolucija u shvatanju šta umetnost može biti - prelazak s "lepote" na "ideju" i otvorenost za sve oblike izraza. Ona označava raskid s tradicionalnim normama i akademskim pristupima umetnosti i teži eksperimentisanju s novim tehnikama, temama i formama izražavanja. Koji trenutak je bio presudan? Kako je impresionizam otvorio vrata avangardi? Pripremite se za fascinantno putovanje kroz epohe, ideje i boje koje su zauvek promenile svet umetnosti. Kroz ovu priču vode vas istoričarke umetnosti Jovana Milovanović i Mina Radovanović. Pridružite im se dok dekonstruišu mitove o modernoj umetnosti, osvetljavaju manje poznate priče o njenim pionirima i otkrivaju kako je ova "pobuna na platnu" zauvek promenila svet kulture i naš pogled na stvarnost.
- Visa fler
