Avsnitt
-
O raskidu, o tome šta se sve prekida i završava, šta sve gubimo i kako nam je u svim teškim osećanjima koja nas tada preplavljuju na smenu, razgovarali smo sa psihološkinjom i psihoaterpeutkinjo Anom Perović.
-
Simak tribine "U raljama nedostižnog - nikad dovoljno dobri" povodom 7. rodjendana emisije "U raljama osećanja".
Razgovarali smo o tome kako je živeti sa doživljajem da ovakvi kakvi smo nismo dovoljno dobri za život, da je on za nas možda pretežak i da se ponekad čini da nije ni vredno truditi se. Pokušali smo da razumemo koliko to može biti teško, kako da razumemo taj doživljaj i kako da probamo o njemu drugaije da mislimo. Probali smo da ponudimo i alternativu doživljaja bezvrednosti i bespomoćnosti koja ostavlja prostor za rast. Osvrnuli smo se na to i kako sa tog mesta postupamo prema sebi i prema drugima, na to zašto je važno da "samo nežno prema sebi" ne bude nežno samo prema sebi i šta se dešava kada izgubimo kritički osvrt na sebe i svoja postignuća i kako se to može reflektovati na roditeljstvo.
Na tribini govorili psihoškinja i psihoanalitičarka Anka Marjanović Radonjić, psihoškinja i psihoterapeutkinja Jenela Vidić i psiholog Vladimir Borovnica.
-
Saknas det avsnitt?
-
Nastavak priče o životu i borbi u autoritarnom režimu poput ovog u kome živimo.
Padom nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra ove godine i događajima koji su usledili, probušeni su naši bablovi u kojima smo nekako uspevali da održimo iluziju normalnog života u kome smo, barem mi i naši najbliži, slobodni i bezbedni. O tome kako da izađemo iz začaranog kruga represije i straha i naučene bespomoćnosti i nastavimo da se borimo razgovaramo sa psiholozima i profesorima na odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Aleksandrom Baucelom i Tamarom Džamonjom Ignjatović i studentom Fakulteta političkih nauka i aktivistom Pavlem Cicvarićem.
-
Ova epizoda snimljena je uživo na Festivalu mentalnog zdravlja u Pančevu.
Razgovarali smo o seksulanosti, o tome da li biramo da budemo strejt ili gej, da li je seksualnost naša stalna ili promenljiva karakteristika. Razgovarali smo i o tome da li se i na koji način menja odnos društva prema seksualnosti muškaraca i žena, posebno prema onoj koja izlazi iz normativih mejnstrim okvira.
Razgovarali smo o stigmi, o prihvatanju, o duboko pogrešnim idejama i praksama u društvu, ali i o tome da se kao društvo ipak malo (sporo i nedovoljno) menjamo na bolje.
Naše sagovornice bile su psihološkinje Jelena Vidić i Doris Rafajlovski Đurmez. -
O tome kako na nas kao pojedince utiče život u autoritarnom sistemu, koje faktore rizika po mentalnog zdravlje nosi, koje su to specifičnosti ovog našeg režima i koliko one otežavaju ili olakšavaju nošenje sa istim i u čemu leži prostor za promenu i optimizam, razgovarali smo sa Ivanom Jakšić, psihološkinjom i docentkinjom na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i Aleksandrom Baucalom, psihologom i profesorom na odeljenju za psihologiju Filozofskog fakuteta Univerziteta u Beogradu.
-
O tome kako je biti u raljama zdravstvenog sistemaod momenta kad nas nešto zaboli do momenta dobijanja dijagnoze i terapije i kasnije u procesu lečenja, o tome koji su sve izazovi i problemi na koje nailazimo, šta su naša prava a šta "obaveze", šta može biti od pomoći, kako da ne skliznemo u bespomoćnost i zadržimo osećaj kontrole koliko je to moguće sa Nadeždom Pejović, Elenom Kuzmanović i Aleksandrom Mitrović.
-
Sa Nadeždom Pejovć, osnivačicom i predsednicom udruženja Porfirija Srbija i psihoterapeutkinjom i psihološkinjom Aleksandrom Mitrović razgovarala sam o tome kako je živeti sa hroničnim bolestima i retkim bolestima koje ti narušavaju kvalitet života, na koje sve izazove nailaze osobe sa hroničnom/retkom bolešću i zbog čega je život tada posebno težak.
Probale smo da razumemo i kako odgovor naše bliže i šire okoline pomaže ili otežava nošenje sa bolešću i prilagođavanje na istu.
Na posletku, razgovarale smo o tome koliko je važno umrežavanje i udruživanje ljudi sa istim problemom i na koje sve načine to donosi podršku, osnaživanje i ohrabrenje. -
Šta je anksioznost? Šta su fobije? Šta su napadi panike? O tome kako da razumemo ova osećanja i stanja, kako način na koji razmišljamo utiče na održavanje ili menjanje ovih osećanja razgovarali smo sa psihologom i rebt&kbt terapeutom Nikolom Petrović.
* nalov epizode inspirisan naslovom knjige na ovu temu koju toplo preporučujem: "Bez straha o strahu, panici i fobiji" Vladan Starčević -
Sa psihološkinjom i psihoterapeutkinjom Elenom Kuzmanović razgovarali smo o krizi srednjih godina, o još jednoj razvojnoj krizi kroz koju moramo da prođemo, o tome zašto je normalna, na koje je sve načine izazovna, ali i o tome kako sa krizom da se nosimo uz osvrt na sve one fenomalne aspekte ovog životnog doba.
-
O dečjim strahovima, o tome zašto su normalni, koji strahovi su karakteristični za koju fazu detetovog razvoja, kako da pomognemo deci da se nose sa svojim strahovima i kako da naučimo da se mi kao roditelji sa njima nosimo razgovarali smo sa psihološkinjom i psihoterapeutkinjom Oljom Borovnicom.
-
O tome kako je izgubiti posao, kako je tražiti nov i možda biti odbijen puno puta, o dozivljaju poraza, o strahu, o bespomocnosti, ali i ohrabrenju i o tome šta sve možemo da uradimo da pomognemo seni sa psiholoshkinjom, psihoterapeutkinjom i HR ekspertkinjom Nevenom Radovanović.
-
Povodom proslave 6 godina emisije odražana je tribina na temu "Psihoterapija - između prihvatanja i promene". Učesnice u tribini bile su psihološkinje i psihoterapeutkinje Doris Rafajlovski, Ivana Vukmirica Baćanović, Jelena Vidić i Sanda Stanković, moderatorka je psihološkinja i psihoterapeutkinja Đurđa Timotijević.
-
O pornografiji kao seksualnom obrazovanju, o pornografiji kao diskursu, o pornogrfiji kao samoregulaciji, o pornografiji u odnosu. Razgovarali smo o tome na koji način pornografija oblikuje naše razumevanje seksa, seksualnosti, rodnih uloga, ranjivosti i moći i kako može uticati na naše partnerke odnose. Naša gošća bila je psihološkinja i psihoterapeutkinja Ana Perović.
-
Razgovarali smo o fizičkom kažnjavanju dece, o tome zbog čega je pogrešno i na koje sve načine potencijalno destruktivno i opasno, ne samo za dete već i za roditeje i društvo u celini. Razgovarali smo i o tome kako da razumemo i sebe i sve što nam se danas možda dešava kao posledica ovakvog iskustva, ali i kako da probamo da razumemo te naše roditelje i kako da konačno zaustavimo krug nasilja u porodici.
Moji sagovornici bili su Aleksandar Baucal, profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odeljenje za psihologiju, katedra za razvojnu psihologiju, Olja Borovnica, psihološkinja i psihoterapeutkinja specijalizovana za rad sa decom i Tijana Mirović, psihološkinja i psihoterapeutkinja.
-
O tome kako na decu može uticati disfunkcionalna porodična dinamika, da li ravod za decu mora biti traumatičan i zašto ne mora, kako na decu razvod može uticati, kroz koja osećanja i teškoće mogu prolaziti, kako mi kao roditelji što bolje da ih razumemo i kako da se postaramo da razvod za njih prođe što bezbolnije razgovarali smo sa psihološkinjom i psihterapeutkinjom Ivanom Vukmiricom Baćanović.
-
O tome šta su empatija i saosećanje, u kojoj su vezi empatija prema drugima i sposobnost da čujemo i pobrinemo se za sebe, zašto su u empatiji važne granice, šta može da remeti empatiju u odnosima a kako da je gajimo razgovarali smo sa psihološkinjom Doris Rafajlovski.
-
Razgovarali smo o tome šta znači da telo pamti. Pričali smo o nervnom sistemu, disanju, pobuđenosti, obamrlosti i kakve sve to ima veze sa našim osećanjima i načinu na koji mislimo, osećamo i živimo.
Razgovarali smo i tome da telo ne pamti samo traume već i resurse i kako da ih jačamo.
Naša sagovornica bila je Slađana Đorđević, psihološkinja i psihoterapeutkinja. -
O tome kako da živimo sa činjenicom da se nepravedni, pogrešni, nezamislivi i tragični dogadjaji mogu desiti uvek i svakome, kako da se nosimo sa strahom, ali i drugim teskobnim osećanjima i mislima koje naviru u stanjima psihološke destabilizacije (lične i kolektivne) razgovaraćemo sa psiholozima i psihoterapeutima Anom Perović, Doris Rafajlovski i Vladimirom Borovnicom.
-
O tome zašto je ponekad donošenje odluke tako teško, zašto smo ponekad preplavljeni strahom koji nas parališe, koja sve nerealna očekivanja od sebe i života možda imamo kada donosimo odluke, zašto nam je teško da preuzmemo odgovornost i zašto se ona uvek isplati razgovarali smo sa psihološkinjom Doris Rafajlovski.
-
O pamćenju, sećanju i zaboravljanju, o sličnostima između ličnog i kolektivnog sećanja, o nesavršenostima pamćenja i greškama koje pravimo kao i o tome da li je zaboravljanje slabost ili baš naprotiv i koja je funkcija zaboravljanja razgovarali smo sa Iris Žeželj, psiholškinjom i profesorkom na Filozofskom Fakultetu u Beogradu.
- Visa fler
